Hoće li biti Vučić na raspravi o litijumu: PROPADOŠE KORE ZA PITU?!

Mora da se zna - predsednik Srbije izjavio je da će "Panta nastaviti da mesi pitu" dokle god bude trebalo, aludirajući na poziv poslanika opozicije da dođe i pokaže poslanicima kako će on to da ih razbuca "kao Panta pitu". Do danas se pouzdano ne zna ko je bio taj Panta, ali se pretpostavlja da je to čuveni Pantagruel, večito gladan i nezasit koji proždire sve što mu padne šaka. Tako ovaj izraz danas označava najčešće fizički nesavladljivu osobu kojoj sigurno ne želite da postanete obrok. Da li na vreme i ozbiljno prepoznajemo opasnost ili se sasvim ljudski nadamo da se nešto tako loše neće dogoditi?

Ali, ekspert za Pantinu pitu, verovatno zbog silnih obaveza zaboravlja. Već je narod razbucao posle silnih afera i još mnogo "lepih stvari". Naravno da vaš subjektivni doživljaj celog događaja oko spomenute pite, utiče na to da li će ovo delo biti izvršeno ili ne. Ali, subjektivne okolnosti su relevantne samo u tom smislu da se neko ponašanje koje bi inače moglo biti shvaćeno kao pretnja, neće tako oceniti zbog subjektivnog doživljaja adresata kojem je pretnja upućena - ako se adresat ne oseća ugroženim, nema ni pretnje, odnosno dela. Obrnuta logika nije moguća. Da li se istragom došlo do saznanja da će pretnja moći da bude izvršena? Da li se moglo očekivati na osnovu prethodnog ponašanja osobe koja je pretnju uputila da će je i izvršiti ili bar pokušati tako nešto?

Ali, Srbija nije pristojna država, pa papiri u njoj ne vrede, makar na njima stajao i Ustav. Pretnje su "Pantin" izvor ljubavi za Srbiju, koju ne može pristojno da voli. A i ne pada mu teško. Suzbijanjem govora mržnje vladajuća klika bi ostala bez teksta. Uvredljivo orgijanje u Srbiji sa političkim manekenima koji su nepovratno vrednosno i socijalno oštećeni, pretvorilo se u nešto što je suština ideje ovdašnje vladajuće ekipe. Otvorena, odvratno mučna pretnja građanima Srbije koji ne dele njihova stanovišta. Negde devedesetih počele su radikalske godine i još ne prestaju.Pričajući priče o tome kako je ON najveća žrtva u istoriji, kako su se ceo svet i cela domaća opozicija urotili protiv njega. U isto vreme, pažljivo priprema teren za konačni obračun sa neistomišljenicima. Kad pretnje i omalovažavanja iz usta njegovih vernih sluga presele u usta njihovog stvarnog autora, Vučića, to je znak da mašina ima dozvolu da konačno i bez posledica napadne označenog. 

Ali, nasilje, bilo ono verbalno, realno, latentno, sprovodi se bez prekida, i ima dimenzije vladajuće paranoje. Nasilje nad drugačijim mišljenjem prethodi pretnjama, koje postaju opasne najave istinske fizičke agresije.

Šta još napisati o ovome, a da se to ne protumači - kao pretnja?