"Sin mi je ispričao da je K. K. imao crvene oči, kao đavo"

Otac dečaka, Nebojša Dimitrijević, na početku iskaza, govorio je o dešavanjima kobnog dana, kao i šta mu je sin ispričao.

- Moj sin je morao da preskače krvave i mrtve drugare kako bi pobegao iz učionice. Jedan metak ga je pogodio u butinu, a drugi je prošao pored njega, promašio ga je dok je pokušavao da pobegne iz učionice. Dve devojčice iz odeljenja koje su krenule za njim je bukvalno povukao, kako ne bi bile streljane - rekao je otac ranjenog dečaka.

Otac ranjenog dečaka najpre je rekao da ga je sin pozvao u 8:45 časova uz reči: "Tata, ja sam pogođen, dođi po mene".

- Tako sam saznao šta se dešava, ali ni približno nisam znao da je toliko loše. Kada sam stigao raspitivao sam se gde mi je dete - rekao je on.

U nastavku je govorio o agoniji koju je prošao dok je našao sina koji je već bio u Tiršovoj.

- Zatekao sam sina živog, ali tada nisam pričao sa njim jer su oko njega bili inspektori. Iz bolnice je izašao nakon tri dana i tada mi je rekao: "Tata, on je imao crvene oči, kao đavo! Nikada tako nešto nisam video" - svedočio je Dimitrijević.

Kako je naveo, njegov sin ima posledice zbog masakra, jer ne može da spava, plaši se petardi i jačih zvukova.

- Dugo nije hteo da razgovara sa nama, a ni sa drugarima. Izvlačili smo mu reči kako bi nešto saznali. Ima i bolove u butini i oko rane pogotovo kada dolazi promena vremena. Tada zna da dobaci: "Evo me k'o baba, opet će promena vremena". Tako živi. Od početka ide na grupne i individualne psihoterapije, uzima lekove za spavanje ali ne spava. Jako je teško gledati dete u tom stanju. Celo detinjstvo mu je poremećeno - zaključio je otac dečaka ranjenog u masakru u školi.

Ovo je jedan od parničnih postupaka koji su protiv roditelja dečaka ubice pokrenuli roditelji ranjene dece iz OŠ "Vladislav Ribnikar".