VIC ILI... Vučić iz Brisela: Borićemo se za VLADAVINU PRAVA u Srbiji

Srpska napredna stranka je na vlast došla 2012. godine, kada je Tomislav Nikolić tesno pobedio Borisa Tadića na predsedničkim izborima i ta vladavina SNS-a, evo, traje već 12 godina. Od te 2012. je krenuo i uspon Aleksandra Vučića, koji je autokratskom vladavinom urušio institucije, pa umesto zakona vlada volja jednog čoveka. A sve to je dovelo do činjenice da imamo bezbroj nerešenih afera, na koje Republičko javno tužilaštvo (čitaj: Zagorka Dolovac) ćuti. Mali dodatak vladavini prava. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je predlog zakona o zabrani iskopavanja litijuma i bora koji je Skupštini Srbije predložila opozicija "imbecilan".Politički odgajanom u Šešeljevom vojvodskom krilu tinja u njemu i dalje mržnja prema srbomrzačkom Zapadu. Zabrazdilo je u njemu još nešto - duboki prezir prema tekovinama demokratije. A vladavinu prava svagda realizuju institucije. Vučić je uspostavio model vlasti u kome on direktno komunicira sa narodom, zaobilazeći parlament i institucije sistema. On manje-više o svemu presuđuje, a institucije, uglavnom, sprovode ono što on kaže. S druge strane, ni institucije se ne bore za nezavisnost i samostalnost, tako da deo odgovornosti pada i na njih. Prihvatajući da se o svemu odlučuje na jednom mestu - ministri, državne institucije i javna preduzeća sa sebe praktično skidaju odgovornost.

Sadašnje ponašanje Evropske unije prema Srbiji nije iznenađujuće zato što je njena spoljna politika zasnovana na načelu pragmatizma. Brisel vrlo dobro zna da je Srbija daleko od pristupanja Evropskoj uniji. Naivno je verovati da predsednik Vučić želi da Srbija uđe u Evropsku uniju jer on nikada ne govori o Srbiji kao članici Evropske unije, već samo o tome da je Srbija na putu ka Evropskoj uniji. Zašto? Zato što bi mu ulazak Srbije u Evropsku uniju onemogućio da ostane na vlasti koliko želi. Ideja mu je da nastavi da simulira evropski put, a Evropska unija će se, kao i do sada, praviti da to ne vidi. Jer, Evropska unija podrazumeva određena ograničenja za vlast. Za takvu pogodnost EU bi nečim morala da "počasti" aktuelnu vlast koja prezire svaku pomisao o poštovanju demokratije i ljudskih prava, a to bi bilo dopuštanjem da malo divljaju unutar svojih granica po pitanju medija, neke nove Savamale, Rio Tinta, poniženih prosvetara i nutkanjem paštete od 37 dinara. A vladavina prava ne maže se na hleb. Jedno je deklarativno izjašnjavanje u prilog vrednosti EU, demokratije i vladavine prava, a druga je održavanje autokratije na delu u svakodnevnom životu.

Međutim, u škripcu ljudi reaguju neracionalno i prave greške, skloni su emotivnim reakcijama, često se vraćaju na fabrička, u ovom slučaju radikalska, podešavanja.