Ima li para za kupovinu "rafala": Država zna nešto što mi ne znamo i gomila novac

Prva tranša od 420 miliona evra trebalo bi da se plati uskoro. Stanje u budžetu, istina, daleko je od alarmantnog. Prema podacima Ministarstva finansija, zaključno sa julom budžet ima suficit nešto veći od 70 milijardi dinara.

Dalo bi se, time, zaključiti da novca ima za nonšalantnu otplatu francuskih aviona. Pogotovo što će se tih 2,7 milijardi evra podeliti na šest-sedam jednakih tranši u narednih isto toliko godina.

Forbes Srbija istraživao je da li je baš tako? Iz kojih sredstava će avioni biti plaćeni? Kako će ovaj najnoviji u nizu državni trošak zaista uticati na javne finansije? Kako utiče na stanje u budžetu, a kako na javni dug koji se rapidno povećava?

Finansiranje iz kredita

Javnost u Srbiji nije videla ugovor potpisan sa kompanijom Daso, pa nije poznato da li je način finansiranja deo tog ugovora. Takođe, ne zna se ni da li je dogovoren kredit neke francuske banke ili same francuske države kojim bi Srbija finansirala kupovinu aviona.

- Svejedno, čak i da je tako, jasno je da će se nabavka aviona finansirati iz deficita - kaže za Forbes Srbija Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.

On objašnjava da nema velike razlike između kredita koji bi obezbedila Francuska i da se ova potrošnja finansira iz budžeta.

- Suština je nepromenjena. Srbija ima budžetski deficit, odnosno imaće ga na kraju godine. Taj deficit se finansira iz zaduživanja i verovatno će se i nabavka aviona tako finansirati. Da li je kredit samo za avione ili je reč o kreditu za finansiranje deficita ne čini nikakvu suštinsku razliku - dodaje Arsić.

Država ima fond za "crne dane"

I Arsić i sagovornik Forbes Srbija blizak Ministarstvu finansija kažu da postoje i nagoveštaji da će se avioni plaćati iz depozita kojim se država u poslednje vreme hvali.

I pošto se ta hvala može pogrešno protumačiti kao da država ima neki višak novca na računu, tačnije ostvaruje suficit, istine radi, situacija je sledeća.

Srbija je od 2019. do danas uzela kredite u vrednosti od 14,2 milijarde evra, objašnjava Arsić. To je za oko pet milijardi evra više od deficita koji je napravila u istom tom periodu.

Drugim rečima, ima tih pet milijardi evra koje čuva za "crne dane", ali nije ih ostvarila tako što je više prihodovala nego trošila. Oni su obezbeđeni iz pozajmica koje ćemo morati da vraćamo. I to iz pozajmica koje su uzimane u trenutku pogoršanja situacije na međunarodnom tržištu novca. Vraćanje tih dugova biće skuplje nego što bi bilo da je novac uziman pre inflacije ili narednih godina kada se očekuje smirivanje cena, a time i smanjivanje kamata.

Misterija depozita

Zašto je država ovo radila, teško je pogoditi. Sagovornici kažu da je očigledno bilo reči o proceni da bi se situacija na međunarodnom tržištu mogla pogoršati toliko da presuše izvori finansiranja našeg deficita.

Spekulacije su razne. Od onih da su strahovali od političkih posledica pogoršanja odnosa sa Zapadom, što se sada preokrenulo. Do toga da su se plašili da bi javne finansije mogle da postanu nepoželjna udavača za međunarodne kreditore. Usled tog straha, pohrlili su da deponuju nekoliko milijardi evra ne bi li izbegli neku novu krizu javnih finansija.

- Sa čisto ekonomskog aspekta to jeste problematična odluka. Problematična je jer je doneta u situaciji pogoršanih uslova na tržištu i nije besplatna. Naprotiv, prilično ćemo skupo platiti te pozajmice. S druge strane, moguće je da donosioci odluka znaju stvari koje mi ne znamo. I da je ta odluka bila ispravna kada se sagleda šira slika - kaže Arsić.

On, ipak, upozorava da je reč o novcu poreskih obveznika i čak da postoje čvrsti argumenti, takve odluke ne bi trebalo donositi u potpunoj tajnosti.

Javne finansije

Sagovornici Forbes Srbija veruju da će država avione finansirati iz deficita, odnosno od tekućih prihoda. Procene su da će taj trošak uvećati budžetski deficit za oko 0,6 odsto, ali nema bojazni da to može drastično da utiče na pogoršanje situacije u javnim finansijama.

- Vlada je rešila da suspenduje fiskalna pravila do 2029. godine, najavila je povećanje deficita i taj trošak se uklapa u tu sliku. Čini mi se da je odabran dobar trenutak. Ni MMF, izvesno, neće imati zamerki na ovo zaduživanje - kaže sagovornik upućen u javne finansije.

Prostora za zaduživanje ima. Srbija novac za finansiranje deficita može da nabavi kako na međunarodnom finansijskom tržištu, tako i kod domaćih banaka. Uostalom, to potvrđuju i nedavno odobreni krediti u dinarima za neke putne pravce.

Uticaj na budžet

Izolovano posmatrano, kaže Milojko Arsić, tih oko 400 miliona evra godišnje ne bi trebalo da predstavlja problem za javne finansije. Čak ni za nivo javnog duga, odnosno za njegovo učešće u BDP-u.

Ipak, ukazuje on, država uporedo sa ovim uveliko sprema veliki investicioni poduhvat vredan više od 18 milijardi evra. Najveći deo tog novca moraće da pozajmi.

- Najavljuju se i povišice plata i penzija. Drugim rečima, izdaci se samo povećavaju, a to mora da se odrazi na budžet. Ili tako što će se povećavati porezi ili tako što će se povećavati deficit budžeta - kaže on.

Arsić zaključuje da bi, ukoliko uspeju da održe deficit budžeta na gornjoj granici od 2,5 odsto vrednosti BDP-a, stanje u javnim finansijama bilo održivo. I uprkos činjenici da se tempo zaduživanja u apsolutnim iznosima prilično zahuktao, a to onda zahteva i sve više novca iz budžeta za redovno servisiranje.