Društvo i ekonomija
05. 09. 2024. 07:00 7
Stižu nam superćelijske oluje, NESTAJU godišnja doba: Sankanje ćemo gledati samo na televiziji!
Branko Grisogono, meteorolog, atmosferski fizičar i profesor dinamične meteorologije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Zagrebu govorio je o izazovima klimatskih promena na Balkanu. On je naveo da su i pre postojale jake oluje, ali su bile ređe i lokalizovane, dok su od devedesetih počele da se ubrzavaju i tako smo dobili češće, intenzivnije oluje zbog sve veće toplotne energije u atmosferi.
Klimatski sistem je sve energičniji, što povećava učestalost i intenzitet oluja poput superćelijskih kumulonimbusa i drugih ekstremnih vremenskih pojava.
Klimatske promene donose više saharskog peska i afričkog vazduha
- I pre su postojale žestoke oluje, ali su bile ređe i lokalizovane. Zahvatale su samo jedno područje i onda u letnjoj sezoni ili u bilo kojoj sezoni pojavile bi se jednom, dvaput. Međutim, mi sad to imamo, možemo reći, skoro na nedeljnom nivou - rekao je Grisogono.
Zbog klimatskih promena povećava se dotok afričkog vazduha i saharskog peska.
- Saharskog peska kod nas ima češće zato što jačaju pripadna područja anticiklona i toplih sektora ciklona koje onda nose vazduh tako da nama dolazi više južnog strujanja nego severnog - kaže.
Godišnja doba nestaju, snega sve manje
Što se tiče budućnosti, Grisogono nije preterano optimističan.
- Nestaju godišnja doba, sankanje ćemo gledati samo na televiziji. Tipične sezone leto, jesen i zima će se razmazati. To znači da prelazi neće biti ni približno onako dobro definisani kako ih definiše astronomija prema relativnom položaju Sunca prema Zemlji i kako ih definiše klasična klimatologija - rekao je.
Kaže da će ubuduće, kao i ove godine, proleće počinjati i prestajati nekoliko puta, a isto tako i leto i jesen.
- Zima će nam najviše stradati u smislu da ćemo imati sve više toplijih dana, a sve manje hladnijih dana. I da će količina snežnog pokrivača progresivno opadati - rekao je.
Nevremena će biti strašnija
Kako je ranije istakao naš klimatolog Vladimir Đurđević, samo je pitanje koliko će nevremena biti strašnija i to zavisi količine emitovanja gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou.
- Ako budemo ispunili Pariski sporazum, onda će pojave i promene kojima svedočimo poslednjih godina da se zaustave, uslovno govoreći, sredinom ovog veka. Posle toga nećemo više očekivati eskalaciju problema a ako se to ne desi, nego nastavimo da emitujemo gasove i posle sredine ovog veka, onda će u drugoj polovini ovog veka problem još dramatičnije da eskalira - započeo je Vladimir Đurđević.
Imaćemo još razornije oluje
Klimatolog Vladimir Đurđević je istakao da su jake oluje posledica globalnog zagrevanja koje dovodi do toga da su padavine ekstremnije i da se stvaraju jača olujna nevremena.
- Osnovni razlog je zato što je atmosfera u proseku toplija za jedan stepen, što znači da u vazduhu potencijalno možete da imate jedan procenat više vodene pare. Vodena para je glavni izvor energije za sve ove razorne pojave i olujna nevremena. Kad olujni sistem ima na raspolaganju više vodene pare, onda on može da razvije jače vetrove u svojoj okolini, može da produkuje veću količinu padavina za kraće vreme, može da produkuje veće količine grada i više grmljavine i tako dalje - kazao je on ranije za Mondo i dodao da će se stanje pogoršavati.
- Ovo je novo stanje na koje treba da se naviknemo i koje će u budućnosti verovatno da se pogorša. Nećemo ostati na ovome nego ćemo verovatno viđati još razornije oluje od ovih koje se dešavaju zadnjih nekoliko godina - zaključio je Đurđević.
Komentari 7
ostavi komentar