Zašto je litijum postao srpski NACIONALNI INTERES?

Trenutno je očigledan prioritet vlasti da što pre izgura priču sa rudaranjem litujuma u Srbiji, a u sklopu te inicijative se radi i izmena energetske politike i kreće se ka brzom uvođenju nuklearne energije. Praktično Vučić pravi jednu vrstu špricera od litijuma i uranijuma.

Treba naglasiti i da je država ovom projektu dala status nacionalnog značaja i na taj način izbegla izjašnjavanje meštana, praktično se stavljajući na stranu kompanije Rio Tinto. Dakle, projekat "Jadar" sigurno nije razvojni i projekat od nacionalnog interesa, jer kompanija u svakom trenutku može da napusti rudnik bez ikakvih obaveza sanacije devastiranog prostora koji će biti mnogo veći od najavljenih. I onda nas to uvlači u jednu takođe zanimljivu priču - ko će imati pravo da zadrži bogatstvo koje je stekao proglašavajući kopanje litijuma nacionalnim interesom, kada niko nije radio po zakonu, a ko će ipak nastradati zbog toga, jer je napravljen takav dogovor. 

Možemo da se setimo bar nekoliko ljudi koji su tokom devedesetih stekli enormno bogatstvo i koji i dan danas uživaju privilegije u ovom društvu. Može se reći da oni upravljaju ovim društvom i ništa im se ne događa. A njihova svrha je da nas stalno drže u napetosti i kontinuiranom, neproglašenom vanrednom stanju.

Građani Srbije preživljavaju od danas do sutra, batrgamo se, imamo želju da se izvučemo i učinimo nešto dobro sa našim životima, ali neka moćna, nevidljiva sila (čitaj SNS) nas vuče natrag u mračne prostore jalovine i začaranog srpskog kruga. A zna se da su državni i nacionalni interesi iznad dnevno korupcionih. Što bi rekao onaj ministar policije - samo što nam nisu oteli Kosovo, a vi se bavite kraduckanjem. A ako pobede ljudi koji misle da ONI oličavaju srpske vrednosti, biće jasno da živimo u jednoj totalitarnoj državi u kojoj ljudski život ništa ne znači i to će biti jasan signal da bližnje moramo da sklonimo iz te države. Ako u Srbiji demokratske procedure nastave da se razumeju na ovaj način, u jednom trenutku će biti ugrožen i opstanak samih Srba, jer ovde ljudski život ništa ne znači. Jer, kao što reče veliki vođa, plate ima da skaču, neto po glavi stanovnika biće veći nego u Norveškoj. Neće biti vode? Pa šta?

Litijumski mit ima dva motiva, dva elementa. Jedan je novac, drugi je nacionalna izdaja. Kada bismo se malo poigrali prevođenjem na savremeni jezik - ličnog zarad javnog interesa. Ako je tako, zašto je potrebno da se širi fama o izdajnicima nacionalnog interesa, tačnije kopanja litijuma? Računica je tu jasna: smatra se da će onaj ko prvi vikne "izdajnici", "strani plaćenici", svoj interes nametnuti kao nacionalni. Iz čega će kao rezultat sebi obezbediti mnogobrojne druge koristi.

Razume se, žrtvu podnosi izmanipulisana i na svaki način zloupotrebljena većina, dok je manjina povlašćenih istovremeno ne samo zaštićena, već i privilegovana kao nacionalna, patriotska elita koja definiše nacionalni interes. Oni nepogrešivo trasiraju siguran put u bespuće čitavih generacija građana koji žive u Srbiji.