Profesorka iz Španije: Rudarenje u Srbiji će izazvati štetu i razaranje

Nakon što je stekla zvanje inženjerke poljoprivrede, specijalizaciju i doktorat je posvetila metodama otpora projektima rudarenja koji ugrožavaju prirodu širom sveta, gde se, po objavljenim radovima i naučnim projektima u kojima je učestvovala, izdvojila kao jedna od najvećih ekspertkinja za ovu oblast na svetu.

Filipović je u novoj epizodi Radar podkasta razgovarao sa njom pretežno o situaciji u Srbiji, odnosno o tome koliko su problemi sa kojima se suočavamo slični onima koji pogađaju druge narodi u sličnim situacijama, kao i o mogućim rešenjima.

Sagovornici su se na početku složili da zelena tranzicija sama po sebi ima dosta manjkavosti, te da je trenutni plan da se isti model nastavi, samo da promeni ruho. Odnosno, da se suštinski ništa neće promeniti jer suštinske promene zahtevaju cenu koja mora sa se plati.

- Predloženo rudarenje u Srbiji će izazvati veliku štetu i razaranje. Ovo ne važi samo za Srbiju. Prosto ne postoji dovoljno minerala na svetu da bi podmirile potrebe ekonomskog modela u kom živimo. Jedini način da se izborimo sa ovim jeste da smanjimo ukupnu potrošnju energije na svetskom nivou, i tako smanjimo pritisak da mora da se rudari. Da, današnja tehnologija rudarenja je možda malo bolja, ali, i dalje – rudnik je rudnik. Šteta je neizbežna i ne postoji način da rudarenje bude ‘održivo’. To je oksimoron. Isto kao i ‘održivi razvoj’ - jasna je Konde.

Ona objašnjava veze, odnosno uticaje rudarenja na poljoprivredu, ekologiju, pa i kulturu podneblja gde je planiran rudnik navodeći da je slučaj u Srbiji već viđen scenario.

- Nažalost, postoji značajna korelacija između plodnosti zemlje, reka, kulturološkog značaja nekih prirodnih celina i rudarenja. Najčešće su upravo to mesta gde se nalaze rude koje su potrebne i gde rudarske kompanije dolaze da kopaju. Ono što se desilo u Srbiji je već viđen recept. Korporacija dođe, pokuša da otvori rudnik, dese se protesti, a onda se oni primire i čekaju. U međuvremenu ulažu u razaranje svih pokreta otpora, i onda pokušavaju ponovo. To je njihova strategija. To moraju da znaju i ljudi koji pružaju otpor, i da se organizuju u skladu sa tim - dodaje Konde.

Filipović je podsetio sagovornicu da je u Srbiji jedinstvena situacija u svetu jer se iskopavanje rude planira usred plodne zemlje te apostorfirao da nam “oni (Rio Tinto i vlast) obećavaju da razvijaju nove procese, i da će šteta biti minimalna”.

- To jednostavno nije istina - kratko i jasno odgovara Konde.

Konde u razgovoru ilustruje i modus operandi po kojem velike korporacije otvaraju sebi put ka rudarenju navodeći da je u središtu svega – novac.

- Ono što korporacije rade jeste da kupuju, bilo zemljište, kuće, bilo ljude… Ili ih kupuju ili im ponude poslove sa velikim platama. Na ovaj način se u epicentru rudarenja prave podele između meštana. Tu su i političari koje kupuju. A vi ste u Srbiji dobro krenuli sa velikim protestima i direktnim odbijanjem. To je najbolji način. I dobro bi bilo da uspete pre nego što se rudnik otvori, jer, jednom kad se otvori, stvari postaju komplikovanije - podvlači profesorka.

„Rudarska kompanija neće da plaća čišćenje reke, plaćaju građani“

Sagovornica Stevana Filipovića je povukla paralele sa situacijom u Kataloniji, ali i širem sveta navodeći da ni u Srbiji situacija neće biti bolja.

- Mi u Kataloniji imamo rudnik, i na kraju se ispostavilo da rudarska kompanija neće da plaća čišćenje reke od toksičnih hemikalija, tako da se to finansira narodnim novcem. Imamo dve ogromne rafinerije za prečišćavanje vode u periferiji Barselone, i to sve mi finansiramo, kompanija je jednostavno odbila. Ako se to dešava u Barseloni, u Japanu, Africi mnogo više, dakle, dešava se svuda isti obrazac. I ko na kraju disproporcionalno profitira? Rio Tinto. Šta će od toga da dobiju ljudi u Srbiji. Pa, neki možda dobiju posao, i to je uglavnom to - zaključuje sagovornica Stevana Filipovića.

Domaćin podkasta upitao je i za onaj jedan procenat najbogatijih ljudi na svetu od kojih često i zavisi ekološka borba.

- Ne trebaju nam. Ne moramo njih da ubedimo. Cilj je da dođemo do što više običnih ljudi, i da oni razumeju šta sve ovo znači za njihove živote. Ko najviše strada. Mi smo napravili EJ Atlas (Envroinmental Justice Atlas), koji pokazuje gde se sve dešavaju sukobi zbog rudarenja. To je 300 žarišta u svetu trenutno. Ti ljudi u zonama konflikta tako postaju aktivisti, čak i kad ne žele, jer su u poziciji da brane svoju zemlju i svoje živote - ističe Konde.

Odgovarajući na pitanje da li je za aktivizam potrebna edukacija budući da ljudi često ne umeju da artikulišu delovanje, Konde ističe da je važnije od toga – umrežavanje.

- Lepota umreživanja je što se povežete i podelite iskustva sa drugim ljudima širom sveta koji imaju isti problem. Počnete od odbrane svog dvorišta, a onda shvatite da je to globalni politički problem, učimo jedni od drugih. Mislim da je važno da se radi i razgovara sa lokalnim zajednicama, jer su oni na braniku ove borbe - kaže.

Govoreći o protestima koji se dešavaju širom Srbije, Filipović je objasnio da su oni uspeli dosad nemoguće u Srbiji, a to je da ujedine ljude sa krajeva političkog spektra.

- U mojoj oblasti istraživanja ima dosta ljudi koji pričaju o rešavanju sukoba. Ja se ne slažem uvek da je to rešenje. Mislim da su neki sukobi važni. Šta znači sukob? Znači da korporacija dođe, a ljudi kažu ‘ne’ - kaže Konde.

Domaćin je podvukao i nekoliko ideja koje je sagovornica Radar podkasta izložila – da slušamo lokalne zajednice, da se povezujemo sa grupama širom sveta koje imaju slične probleme i delimo priče i iskustva, i da su sve metode borbe legitimne.

Sve je na stolu

- Sve je na stolu. Od pisanja, razgovora u ovakvim podkastima, tužbi sudovima, okruglih stolova… Ali, mislim da vi sve to već radite u Srbiji. Ja to pratim i mislim da ste inspiracija za ostatak sveta. Nije lako pokrenuti ljude koji ne žive u epicentru problema, a vi ste to već uspeli - dodaje.

Moć naroda je jedino što može da zaustavi ovaj projekat u Srbiji, zaključuje Marta Konde.