Aleksandar Vučić i tehnika ZATRPAVANJA ISTINE

Već 12 godina se čeka kako će najpametniji među nama da prelomi. A to je za državu jako opasno.

Dok se čeka, šteta je već nastala. Da ne govorimo da ta neka odluka, kad bude doneta, i ne mora da bude baš najmudrija. Tako to ide s Vučićem. On svoj autoritet gradi na predstavi o sebi kao važnoj osobi. A tema dana je traženje istine, to jest odgovora koje vlast duguje javnosti. Šta je istina o iskopavanju litijuma, vršljanju stranih špijuna koji ruše Vučića, i to svi sa zapada? Nema naznaka zašto bi ga ti špijuni rušili, jer njima nikako ne može da smeta "reformski i proevropski predsednik" jedne države. Mnogo je pitanja, ali po svoj prilici odgovora neće biti.Do odgovora koje traži javnost se nikako ne stiže, iako se unapred moglo predvideti da nikakvu istinu o važnim događajima nećemo čuti, ali uvek sledi sadističko mrcvarenje građana izmišljotinama. Naš javni život se primitizovao. Zaglupljivanje osiromašenog naroda radi punom parom. Građanstvo je, razume se, već otvoreno za takav vid manipulacije, naročito ako dolazi od predsednika, koji najviše voli da objasni kako nešto što je očigledno zapravo nije to nego nešto drugo, odnosno nije ni drugo već nešto treće. To mu služi kao misaona osovina oko koje će zavrteti mozak poželjne mase.

Elem, Vučićev fiskalni optimizam služi da se propagira  ideja o povećanju plata u javnom sektoru. Sada se, naime, sve češće tvrdi da će povećanje plata i penzija doprineti takozvanom povećanju tražnje, tj. potrošnje, što će onda pogurati privredni rast. To na prvi pogled deluje primamljivo. Ali, država, da bi nekome povećala plate i omogućila im da povećaju potrošnju, mora prethodno nekome drugome te pare da uzme. Tačnije, mora nekome da smanji potrošnju. U toku 12 godina vlasti SNS-a manipulacija je samo mutirala, prilagođavajući se promenljivim genetskim kodovima političkog metabolizma.

Da bi se uspešno sakrili, oni građane zatrpavaju lažima. A da bi uspešno lagali - moraju da ruše Ustav i institucije, zastrašuju medije i kupuju ljude, što nemilice čine. Zato ljudska bića u Srbiji obično nemaju direktan pristup stvarnosti. Aleksandar Vučić u glavi ima mašinu da prebroji demonstrante, neistomišljenike. Ima moć i da prozbori o Belivukovoj mašini za mlevenje ljudi, bez saučešća. Teško je nabrojiti sve sposobnosti našeg predsednika, jer njegovi prsti dopiru svuda, u svaki zaselak ove zemlje, a uporno pokušava da dopre i u svaku kuću pojedinačno. Ali, njegova mašina za manipulacije nema odgovora na to, ko je ubio Olivera Ivanovića, gde su nestali snimci sa Doljevca...

Retorički biseri obmana i laži su nepresušni. Međutim, ako zavesa iluzije padne na Srbiju, možda nikada više nećemo moći da je uklonimo ili bar shvatimo da postoji. Na svu sreću, Vučić nije uspeo da pridobije onaj deo razborite Srbiju. Ona ga nikad neće prihvatiti. I to ga najviše žulja, jer on zna šta to znači.