Zašto Srbije NEMA u Svetskoj trgovinskoj organizaciji?

Jedna od ključnih prepreka za članstvo je regulacija trgovine genetski modifikovanim organizmima (GMO), ali i bilateralni pregovori sa Ukrajinom, Rusijom, Brazilom i Sjedinjenim Američkim Državama, piše NIN.

Sve je počelo krajem 2004. kada je naša zemlja započela samostalne pregovore o članstvu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji  podnošenjem zvaničnog zahteva za prijem, da bi početkom naredne godine Generalni savet STO osnovao Radnu grupu za Srbiju i započeo čitav proces. Nakon toga, nizale su se prepreke. Poslednja informacija na ovu temu došla je prošle nedelje, kada je najavljeno da će Privredna komora Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova formirati mešovitu radnu grupu koja će raditi na stvaranju preduslova za učlanjenje Srbije u STO. To je dogovoreno na sastanku Marka Čadeža, predsednika Privredne komore Srbije, i Marka Đurića, ministra spoljnih poslova Srbije.

- Dogovorili smo zajedničke aktivnosti PKS i Ministarstva za naredni period, da radimo na uspostavljanju spoljnotrgovinskih predstavništava u svetu, a cilju internacionalizacije naše privrede i stvaranja novih poslovnih mogućnosti za domaće kompanije - ekao je Čadež.

Svetska trgovinska organizacija, inače, predstavlja naslednicu nekadašnjeg Opšteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT), koji je bio na snazi od 1947. do 1995. godine, kada je institucionalizovan u Svetsku trgovinsku organizaciju, pod čijim okriljem se danas odvija oko 98 odsto svetske trgovine. Ono zbog čega je članstvo u ovoj organizaciji prevashodno važno jeste omogućavanje liberalizacije trgovine kroz smanjenje ili ukidanje različitih carinskih i necarinskih barijera u trgovini.

Pored toga, što rešava trgovinske sporove, nudi tehničku i ekspertsku pomoć u razvoju trgovinskih politika svojih članica. Danas okuplja 164 države i carinske teritorije, a jedine evropske zemlje koje nisu članice su Srbija, Bosna i Hercegovina i Belorusija.