Kako se troši državni novac: Više od 2,5 milijardi evra "otišlo“ bez standardne procedure

Od 2018. do 2023. godine preko budžetske rezerve, bez procedure planiranja i uključivanja u budžet, preusmereno je najmanje 2,6 milijardi evra sredstava, navodi Fiskalni savet u izveštaju o korišćenju budžetske rezerve. Naime, iako bi trebalo da se sredstva iz rezerve odlukom Vlade preusmeravaju na korisnike i projekte za koje se pokaže da za njih budžetom nije bilo predviđeno dovoljno sredstava, u Srbiji to nije uvek slučaj.

Naša Vlada značajan obim novca trošila za vođenje ad-hok ekonomskih politika, dok su zvaničnici delili pare iz rezerve kao instant pomoć građanima tokom pandemije. Koliko ovakve mere mogu naneti štete, primer je i epilog povećanja roditeljskog dodatka za rađanje deteta.

- Time je podstaknut rast fertiliteta kod maloletnih Romkinja - navodi Fiskalni savet u analizi "Tekuća budžetska rezerva i rebalans u Srbiji: Aktuelni izazovi i potrebna unapređenja".Fiskalni savet ukazuje i da je zakonski dozvoljen maksimalan iznos sredstava koja se mogu preusmeriti preko budžetske rezerve, bez odobrenja Skupštine, trenutno preveliki, i stoji na četiri odsto prihoda republičkog budžeta, što u 2024. iznosi oko 700 miliona evra.

- Veliko korišćenje budžetske rezerve bila je uobičajena praksa u prethodnim godinama. Analiza preraspodele sredstava preko budžetske rezerve od 2018. do 2023. otkriva tendenciju Vlade da tekuću budžetsku rezervu sistematski koristi u velikom obimu, tj. blizu zakonskog maksimuma od četiri odsto budžetskih prihoda, a u najmanje dve godine, 2020. i 2022, postoje jasne indikacije da je premašeno i ovo zakonsko ograničenje. To znači da je preko budžetske rezerve od 2018. do 2023. ukupno preusmereno najmanje 2,6 milijardi evra budžetskih sredstava koja nisu prošla standardne procedure planiranja i uključivanja u budžet. Stvarni iznos zapravo je i nešto veći od toga - ukazuje se u izveštaju.

Iz Fiskalnog saveta upozoravaju i da se budžetska rezerva upotrebljavala za vođenje ad-hok ekonomskih politika, što ne bi smela da bude njena namena.

- Korišćenje budžetske rezerve prihvatljivo je onda kad se njime povećava fleksibilnost budžeta na tehničkom nivou ili kad mora brzo da se reaguje na nepredviđene okolnosti, ali ne i za sprovođenje novih fiskalnih politika. Međutim, u Srbiji se u prethodnim godinama upravo to dešavalo. Neke važne i finansijski izdašne državne politike nisu prolazile kroz standardne faze planiranja i budžetiranja, već su donošene mimo redovnih procedura i Parlamenta. Te politike obično su najavljivali najviši državni zvaničnici na konferencijama za medije, a onda se kao jedan od izvora njihovog finansiranja koristila i budžetska rezerva - podseća FS.U analizi se navodi i da je od 2018. do 2023. preko budžetske rezerve isplaćeno oko 400 miliona evra na budžetom neplanirane, nove ekonomske politike. Najčešće i najveće od tih politika odnosile su se na ad hok mere iz domena socijalne zaštite, odnosno na neselektivne isplate novca stanovništvu. Takođe, na isti način finansirano je i povećanje podsticaja za poljoprivrednu proizvodnju, nove mere populacione politike i drugo.

- Važne politike, uključujući pomenute iz domena socijalne zaštite, podsticaja poljoprivredi, pronatalitetne politike, trebalo bi da budu deo strateških, dugoročno promišljenih odluka države. Ukoliko se one umesto toga vode "od danas do sutra", preko budžetske rezerve, postoji veliki rizik da ne budu efikasne. Tako je svrsishodnost, nesporno popularnog, neselektivnog deljenja novca građanima, više nego upitna. Problemi socijalne ugroženosti i nezadovoljavajućeg životnog standarda jednog dela stanovnika Srbije trajne su prirode, i ne mogu se rešiti povremenim jednokratnim isplatama novca. Tim pre što su ove isplate bile vezane samo za određenu starosnu dob ili penzionerski status, a ne za objektivnu socijalnu ranjivost korisnika - podvlače iz Fiskalnog saveta.