Nekom rat, nekom brat: Otkriće koje potvrđuje izvoz oružja u Ukrajinu i ko od toga PROFITIRA

I proizvodnja i izvoz naoružanja iz Srbije rekordno su povećani u prvih šest meseci ove godine, otkriva Radar. Ali, to nije rezultat izuzetne sposobnosti državnog rukovodstva i menadžmenta fabrika, ni novih tehnologija, već se može vezati za samo jednu reč - Ukrajina. Iako se u tu zemlju svakodnevno isporučuju velike količine oružja i municije, tražnja ne jenjava, posebno za artiljerijskom municijom, koja se mahom proizvodi u valjevskom Krušiku i čačanskoj Slobodi. Vlast u Srbiji, međutim, krije od sopstvenih građana da je Ukrajina krajnje odredište za srpsko oružje i municiju i da su u te poslove, osim državnih firmi, uključeni i privilegovani privatnici, koji su i ranije učestvovali u sumnjivim poslovima i "skidali kajmak".

Zbog ogromne potražnje municije nije veliko iznenađenje što Krušik u prvoj polovini 2024. najbolje posluje od svih fabrika iz sistema Odbrambene industrije Srbije. Nakon istorijski najlošijih rezultata, od 2020. do 2022, kada je valjevska fabrika zabeležila ubedljivo najveće gubitke unutar grupacije Odbrambene industrije Srbije od 3,75 milijardi dinara, sve se okrenulo. Svaki dan u sektor prodaje Krušika stižu novi zahtevi za kupovinu artiljerijske municije koju ukrajinska vojska najviše koristi, posebno za artiljerijske projektile kalibra 155 milimetara, artiljerijske rakete grad, rakete od 107 milimetara i minobacački program.

Zbog velike tražnje municija se često transportuje i u rinfuzi, po principu samo tovari i vozi

Fabrika je već zaključila nekoliko kapitalnih ugovora vrednih više stotina miliona dolara, čija će realizacija trajati nekoliko godina. Krušik je svoju proizvodnju podredio potrebama Ukrajine, a umesto višedecenijske, poznate fabričke oznake KV, sada se proizvodi namenjeni za to tržište obeležavaju sa BB ili se te serije uopšte i ne obeležavaju. Zbog ogromne potražnje za municijom i nestrpljenja kupaca roba se često transportuje u rinfuznom stanju, van paleta, čak i bez završne kontrole, sve po principu "samo što pre tovari i vozi".

Municija se isporučuje po već dobro utvrđenim maršrutama. Kamioni natovareni robom, uglavnom na graničnom prelazu ulaze u Bugarsku, odakle nastavljaju put Rumunije, a odatle železnicom ili opet kamionima municija biva prebačena u Ukrajinu. Druga popularna maršruta je isporuka kamionima do Slovačke, odakle se dalje transportuje u Ukrajinu.

Iako mu novi uslovi i okolnosti poslovanja idu naruku, Krušik zbog starih boljki nikada neće uspeti da u potpunosti iskoristi finansijski potencijal te ogromne tražnje za njegovom robom. Loše rukovođenje menadžmenta i stihijska organizacija, nedostatak kvalifikovanih radnika, nedovoljna modernizacija proizvodnih kapaciteta i automatizacije radnih procesa su problemi koji se vuku godinama unazad i nikako ne rešavaju. Poseban problem je što već utabanim stazama nastavljaju da koračaju i privilegovani privatni trgovci. Njima se i dalje omogućavaju visoki profiti, što potkrepljuje sumnje da tako i dalje izvlače novac iz fabrike, na šta je prvi ukazao uzbunjivač Aleksandar Obradović. Tim pre što je Radar u međuvremenu otkrio da je i firma Krupnik sa Krušikom sklapala ugovore, štetne za državno preduzeće, a objavljena dokumenta nedvosmisleno pokazuju zloupotrebu i kršenje zakona, kada je Krupnik, tokom 2021. i 2022. za isporučenih 12.000 artiljerijskih projektila 155 milimetara kontroverznoj kompaniji Heptagon, za sebe zadržao 5,3 miliona dolara, umesto da ih uplati Krušiku. Isti akteri nedavno su zaključili novi ugovor za čak 50.000 artiljerijskih projektila 155 milimetara.

Umesto od državne fabrike iz Lučana, Krušik jeftinije gorivo za rakete nabavlja iz Kine

Ipak, jedan od najčešćih posetilaca Krušika je trgovac oružjem Goran Tukić. Bivši zaposleni Jugoimporta SDPR je od maja 2018. direktor i vlasnik Zenitproma, iza kog, kako su mediji otkrili, stoji Slobodan Tešić. Goran Tukić ima širok krug nadležnosti. Osim što ukrajinske, turske i bugarske kupce, zainteresovane za Krušikove proizvode, dovodi u fabriku, omogućio je kompaniji Guma-co iz Bugojna, koja proizvodi upaljače za municiju, da u jednoj od hala fabrike vrši laboraciju svojih upaljača. Jedan od kupaca iz Turske, koji je sa Tukićem bio deo delegacije koja je posetila Krušik, nedavno je potpisao ugovor za isporuku 101.000 mina kalibra 81 milimetra.

Krušik je vrlo malo ugovora sklopio sa državnim Jugoimportom SDPR, a najznačajniji je vezan za isporuku 20.000 raketa grad-2000. Firme kontroverznog američkog trgovca naoružanjem Marka Moralesa, koji je sa američkim Ministarstvom odbrane za potrebe snabdevanja Ukrajine naoružanjem potpisao ugovore vredne 1,2 milijarde dolara, nabavlja naoružanje i od SDPR-a, ali i od privatnih firmi Zenitprom i Valir, koje su pod kontrolom Slobodana Tešića. Nije tajna da dominantan deo robe isporučen američkim kupcima završava na ratištu Ukrajine.

U prvoj polovini ove godine Krušik je direktno, bez posrednika, izvezao robu vrednu 36,3 miliona dolara i tako za 46 odsto već prebacio direktan izvoz za celu prošlu, odnosno za čak 350 odsto povećao direktan izvoz u odnosu na prvo polugođe 2023. Prema internim finansijskim dokumentima, do kraja juna ove godine već su realizovani ugovori vredni više od 60 miliona dolara, a do kraja godine očekuje se prihod od prodaje veći od 100 miliona dolara.

U prvoj polovini 2024. valjevska fabrika je direktnim izvozom za kupca iz Estonije prihodovala 12,7 miliona dolara. Od 2022, kada je realizovala prvi ugovor za izradu i isporuku 32.000 razornih mina od 81 milimetra, do kraja juna ove godine, tom kupcu izvezla je municije za 33,86 miliona dolara. Dvočlana delegacija iz Estonije boravila je nekoliko dana u Valjevu u drugoj nedelji jula i nakon kvalitativnog i kvantitativnog prijema i ispitivanja uzoraka na poligonu, u narednim danima očekuje se isporuka nove serije minobacačkih mina.

Krušik je do kraja juna 2024. uvezao robu vrednu 10 miliona dolara, a iz Kine za 4,1 milion, jer su u fabrici odlučili da od 2023. raketno gorivo za raketu grad-2000, koje su do tada kupovali od "Milana Blagojevića" iz Lučana, zamene jeftinijim, kineskim.

Iako ogromna tražnja, maksimalna uposlenost kapaciteta, stanje na računima, pa i trendovi i prognoze za naredni period idu naruku Krušiku, pojavila se opravdana bojazan da će veliki i ozbiljan evropski igrač preuzeti 49 odsto vlasništva valjevske fabrike. Tu sumnju podgrevaju i nezvanične informacije iz Češke i Slovačke da su u toku zakulisne igre, lobiranje i snažni pritisci da "Milan Blagojević - Namenska" iz Lučana i Krušik postanu deo slovačke MSM grupe, koja pripada konglomeratu CSG iz Češke.

Slučaj bugarskog Korp investa

Na koje sve načine municija iz Krušika završava u Ukrajini može da ilustruje slučaj bugarske kompanije Korp invest. Kompleks bugarske odbrambene industrije je kompatibilan sa srpskom, zbog čega su godinama jedna drugoj bile konkurencija na nepredvidljivom svetskom tržištu. Sada to nije slučaj. Od početka rata u Ukrajini, zbog ogromne tražnje, srpske i bugarske firme sarađuju. I dok je isporuka municije Ukrajini postala stvar nacionalnog ponosa u Bugarskoj, pa se podaci o izvezenim količinama ne kriju, vlast u Srbiji na sve načine pokušava da sakrije ili minimizira svoju ulogu u ovim poslovima.

Prema priznanju ukrajinskog ministra spoljnih poslova Dimitrija Kulebe, koji je nedavno bio u poseti Beogradu, možda i ključnu ulogu u prvim mesecima odbrane od ruske agresije imala je bugarska odbrambena industrija. Ogromne količine, između ostalog i srpske municije, preko posredničkih bugarskih kompanija kopnenim putem, preko Rumunije i Poljske, transportovane su u Ukrajinu.

Korp invest trejding je pre agresije na Ukrajinu bila mala, potpuno nepoznata privatna firma, sa beznačajnim finansijskim rezultatima. Osnovana je novembra 2017. u Sofiji. Direktorka i vlasnica je Milena Čavdarova, supruga Venelina Čavdarova, koji je 1986. bio saradnik bugarske tajne službe, zaveden pod kodnim imenom Rumeni, što je nakon otvaranja dosijea postala javna informacija. Dve godine ranije, u decembru 2015. Vanelin Čavdarov je na Kipru osnovao firmu gotovo istovetnog naziva, Korinvest trejding, a 2018. je postao suvlasnik Ukrspetzekhnika i osnivač i suvlasnik Spetsmashkomplekta, pri čemu je sedište obe te firme u Kijevu.

Na zvaničnom, prilično šturom sajtu www.corpinvesttrading.com, navode se i imena nekoliko kompanija sa kojima Korp invest trejding nudi zastupništvo i povezivanje, a upadaju u oči da su među njima i dve srpske, Sloboda i Jugoimport SDPR, kao i ukrajinski državni koncern Ukroboronprom. Uz to, u delu sajta na kome se predstavlja ponuda Korp investa, na fotografijama su i proizvodi Prvog partizana i Zastava oružja, a posebno iznenađenje je što se sa njihovog sajta mogu preuzeti katalozi za oklopno vozilo miloš i oklopni transporter lazar III, koji se proizvode u pogonima fabrike Borbeni složeni sistemi u Velikoj Plani, kojima upravlja Jugoimport SDPR. U katalogu sa jedne strane stoji logo Jugoimporta, a sa druge logo bugarske kompanije Metalika-AB, koja se od 5. novembra 2022. nalazi na listi sankcija koje je Rusija uvela protiv 74 evropske kompanije za promet i proizvodnju naoružanja.

Prvih dana marta veliki broj kamiona smenjivao se na transportnoj kapiji Krušika. Kamioni natovareni robom su odlazili, a novi, prazni su dolazili na utovar. Svi su nosili registarske oznake Sofije i preuzeli ogromne količine municije, koja se preko graničnog prelaza Gradine, isporučuje dalje.

Korp invest trejding sarađuje i sa Slobodom iz Čačka, o čemu svedoči i zvanični finansijski izveštaj za 2023, po kom Sloboda ima obavezu za naplaćeni avans, a neisporučenu robu vrednu 313 miliona dinara. A koliko dobro ide bugarskoj firmi svedoči i to da su u 2022. njeni prihodi bili za 3.800 odsto veći nego 2021, pa se sa velikim nestrpljenjem očekuju podaci za 2023.

Jugoimport oborio sve rekorde po vrednosti uvoza iz Kine

Nakon poniženja u 2023, kada su Tešićeve privatne firme sa svega nekoliko zaposlenih izvezle za 30 miliona više naoružanja i municije od nekada dominantnog državnog trgovca, izvozni rezultati Jugoimporta SDPR u prvih šest meseci ove godine nagoveštavaju drugačiji ishod, a nije isključeno ni da će do kraja 2024. oboriti izvozni rekord iz ovog veka od 176,6 miliona dolara, ostvaren 2017. Do kraja juna Jugoimport je već realizovao izvoz vredan 105,4 miliona dolara, trostruko veći nego lane u istom periodu i za 10 miliona dolara veći nego u celoj 2023. Samo je kupcima iz SAD izvezeno naoružanja za 63,3 miliona dolara, s tim što ono uglavnom završava u Ukrajini. Sa kupcima iz SAD sklopljen je i jedan od najvrednijih ugovora za isporuku 20.000 Krušikovih raketa grad-2000, često korišćenih na ratištima u Ukrajini.

Daleko iza SAD, na drugom mestu liste najvećih kupaca Jugoimporta je Izrael (17,8 miliona), a na trećem su Ujedinjeni Arapski Emirati, u koje je izvezeno naoružanje vredno 11,6 miliona dolara. S druge strane, samo u maju je Jugoimport iz Kine uvezao robu vrednu čak 207, miliona dolara, a u prvih šest meseci na ukupan uvoz potrošio je rekordnih 289,4 miliona dolara. Od toga, čak 72 odsto je uvezeno iz Kine (deo tog uvoza odnosi se na raketna goriva, smeše, barut i ostale sirovine), dok je sa Kipra uvezena roba, poreklom iz Rusije, vredna 31,7 miliona, a iz same Rusije za još 20,6 miliona dolara. Pre ove godine, tokom čitavog 21. veka, uvoz Jugoimporta nije bio veći od 150,9 miliona dolara i taj, sada već stari rekord je postavljen 2022, a već na kraju juna ove godine premašen je za 138,5 miliona dolara.

Nezaobilazni Slobodan, u sve se meša, Tešić

Sve su prilike da će i privilegovani privatni trgovci ove godine postaviti nove rekorde. Nakon istorijskog rezultata u 2023, u kojoj su firme pod kontrolom Slobodana Tešića izvezle robu vrednu više od 125 miliona dolara, ako je suditi po "prolaznom vremenu" na kraju juna ove godine, najvećeg srpskog privatnog trgovca naoružanjem verovatno očekuje nova istorijska godina. Tri kompanije, koje se indirektno dovode u vezu sa njim, već su izvezle robu vrednu 68,4 miliona dolara, za 81 odsto više nego u prvih šest meseci 2023.

U posmatranom periodu Valir, primarna firma preko koje Tešić posluje, povećala je izvoz za 94 odsto, na skoro 51 milion dolara. Najveći deo robe, vredan 31 milion, isporučen je kupcima iz Afrike - u Čad je izvezena roba vredna 12,9 miliona, u Ugandu 10,3 miliona, Kongo 7,2 miliona i u Senegal pola miliona - što pojačava sumnje da se radi o novoj praksi osnivanja proxi firmi, koje služe kao svojevrsni protočni bojler za robu zapravo namenjenu nekom drugom krajnjem kupcu.

Izvozni rezultati Zenitproma bili su još bolji, za čak 335 odsto veći nego u prvom polugođu 2023. Samo do kraja juna ta firma je od izvoza zaradila skoro 14,4 miliona dolara, za 2,8 miliona više nego u celoj prošloj godini. Indikativno je da je i ta firma čak 61 odsto municije, vredne više od 8,8 miliona dolara, izvezla kupcu iz Ugande. Tešić, iako je pod sankcijama SAD, nastavlja nesmetano da izvozi, a samo u Ugandu je od 2021. u čak 40 isporuka izvezao blizu 2.000 tona municije. Zenitprom je nastavio i izvoz u Bugarsku, gde je u prvom polugođu završila roba vredna skoro milion dolara. S druge strane, ta firma je do kraja juna iz BiH uvezla robu vrednu 7,4 miliona dolara, a izvezla za tri miliona dolara.

Jedini izuzetak je Sofag, vlasništvo najmlađe Tešićeve ćerke, čiji se polugodišnji izvoz zaustavio na nešto više od tri miliona dolara, što je 5,1 milion dolara lošiji rezultat nego u istom periodu 2023. Ostaje da se vidi da li će Sofag u drugoj polovini godine uspeti da nadoknadi zaostatak i da se približi prošlogodišnjem izvozu od 39,7 miliona, koji pre svega duguje kupcu iz Bugarske, koji je lane pazario municije za čak 34,3 miliona dolara.

Rekordni obimi proizvodnje i izvoza oružja i municije nisu otklonili stare boljke državnih fabrika, ali su nesumnjivo doprineli da džepovi privatnih trgovaca budu još puniji. Zato se vlast i trudi da to sakrije od očiju sopstvenih građana, kao i činjenicu da dobar deo te municije završava u Ukrajini. Sve u nadi da većina neće primetiti da se koruptivni poslovi nisu zaustavili, već da su se uvećali.