NEMA KRAJA POSKUPLJENJIMA Da li je u Srbiji auto luksuz?

Odlučili ste da kupite nov, prosečan automobil. I platite ga, prosečno, oko 18.000 evra. Ako od kuće do posla i nazad imate, na primer, 20 kilometara, tokom 250 radnih dana godišnje, preći ćete 5.000 kilometara, odnosno 50.000 kilometara za 10 godina. 

Za 10 godina tu su još i registracija (oko 2.000 evra), veliki servisi (oko 2.500 evra), mali servisi (oko 1.000 evra), kasko osiguranje (oko 3.000 evra)... zajedno, oko 8.500 evra. Bez zimskih i letnjih guma, kvarova i saobraćajnih kazni, kazni za parkiranje i sličnih baksuza koji se, realno, dešavaju. U svakom slučaju, život uz automobil vas, tokom 10 godina, košta oko 45.000 evra. Srbija je po starosti voznog parka negde je na začelju liste evropskih zemalja, u proseku su vozila na putevima Srbije stara nešto više od 17 godina. Inače, po nekim analizama eksperata iz sveta saobraćaja, starost automobila koja iz Srbije krenu put Grčke na letovanje, u proseku je između 16 i 17 godina. 

Ali, po brojnosti automobila ne zaostajemo mnogo za evropskim prosekom. Zapravo, u Srbiji je prema podacima Evropskog udruženja proizvođača automobila (ACEA) iz prošle godine registrovano 418 automobila na 1.000 stanovnika, dok je evropski prosek 567. Međutim, gorivo u Srbiji je skuplje nego u mnogim evropskim zemljama, a ta razlika bi već sledećeg meseca mogla da bude još veća, kada na snagu stupi povećanje akciza naftnih derivata. Razlog više za zabrinutost je to što istovremeno rastu cene nafte na svetskim tržištima, pa svaka od ovih stavki pojedinačno utiče na svoj deo u ceni goriva. I mada još nije poznato ko će i koliko platiti ceh ova dva cenovna udara, sve ukazuje da će to, kao i uvek, pasti na leđa krajnjih kupaca, samo je pitanje u kom trenutku.

Za razliku od ranijeg sistema video nadzora saobraćaja, u glavnom gradu je uveden sistem automatskog kažnjavanja. Naime, na pet lokacija u Beogradu automatsko snimanje prekršaja registruje prolazak na crveno svetlo ili ispred pešačkog prelaza. Pojedine kamere se koriste i za detekciju prebrze vožnje, a u pripremi je sistem za automatsku detekciju vozača koji nisu vezali pojas i na nedozvoljen način koriste mobilni telefon. Reč je o kamerama na raskrsnicama Trgovačke i Jablaničke ulice na Čukarici - Raskrsnici Francuske ulice i Gospodar Jovanove - Raskrsnici Bulevara Mihajla Pupina i Milentija Popovića - Raskrsnici Bulevara despota Stefana i Cvijićeve ulice - Bulevaru kralja Aleksandra kod Đeram pijace.

Veoma je verovatno da u centru Beograda neće nikada moći da se dovoljno prošire ulice da bi se saobraćaj odvijao više ili manje nesmetano. Posebno nema smisla proširivati ulice koje vode ka centru grada. Jer se time samo povećava zagušenje u samom centru, a s vremenom i u proširenim ulicama. Sa ekonomske tačke gledišta, važno bi bilo poraditi na saobraćajnicama koje povezuju razne delove grada, a ne prolaze kroz centar. Ali, to su samo "sporedne" muke koje zasipaju vozače u Srbiji.