"Idemo da jedemo": Vučićeva organska potreba da PONIŽAVA LJUDE

Kao čovek suštinski nesposoban da vlast deli sa bilo kim, Vučić oko sebe nema nikoga ko nije u svakom smislu beznačajan i ko ne zavisi isključivo od njega. Svi su po njemu nedostojni, ali oni i kao takvi zastupaju ovu zemlju i donose zakone. Narod i dalje pristaje na to. Vole li Srbi poltrone, večiti zastupnici Crnog Đorđa i sina Obilića, kao i ostalih prigodnih?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić još jednom se obratio građanima na konferenciji za medije, ovoga puta sa Pasuljanskih livada. Zanimljiv detalj viđen je na kraju konferencije kada je predsednik saopštio da ide da jede, a ostavio pomoćnika ministra odbrane da sam bude na konferenciji- Hvala vam najlepše, sad ti Miloradoviću nešto stručno reci. Ti si u dobroj formi, mi stariji moramo da jedemo. Hajde hvala vam, sve najbolje - rekao je predsednik Srbije i sa ostatkom delegacije napustio konferenciju za medije.

I, da se zna. Nije bilo teatralnog slikanja sa vojničkim pasuljem. Ispod šatroa je za svitu iz SNS-a bilo spremljeno nešto sasvim drugačije.

Oni i predstavljaju Srbiju, ali koliko ljudi u ovoj zemlji zna da im takvi ljudi odlučuju o sudbini? Gde je tu nestala priča o ponosnoj Srbiji koja im svoje JA? Prošle godine je predsednik Srbije pripadnicima Vojske Srbije dodatno podigao moral rekavši "biće teških stvari, nekad malo mesa, više kostiju, ali jesi li vojnik ili nisi?". Idealna reklama da zadržite stare i da privučete nove vojnike uz pomoć porcije kostiju. Kako je krenulo, vojnici će biti samo poslušni automati kojima ne treba ništa: ni plate, ni stanovi, ni nade da će biti bolje. Nema više sistema koji bi nudio sigurnost profesionalnim vojnicima.

To što našoj vojsci nedostaju oficiri i podoficiri i da bi, u ne tako dalekoj budućnosti, ako se situacija bitno ne promeni, mogla da ostane bez komandnog kadra, nije bila tema za vrhovnog vođu. Pričao je o litijumu, nevaljaloj opoziciji i poganim medijima. Vojsci fali blizu 800 podoficira i zato nam treba ljudi, a priliv kadra već duže vreme ne može da sustigne odliv, što zbog starosti i sticanja prava na penziju, što zbog napuštanja službe od strane profesionalnih pripadnika vojske usled potpunog odsustva savesti i brige države o njima. Prema nezvaničnim informacijama, oko 60 podoficira godišnje napusti službu u vojsci Srbije.

Napredovanje u Vojsci Srbije prema mnogim svedočenjima nije zasnovano na sposobnostima, zaslugama i propisanim kriterijumima, već da se odvija po automatizmu i preko veza, što dovodi do negativne selekcije kadrova. Napredovanje je sporo, a uslovi nisu jasni, jer često na usavršavanje odu ljudi koji ne mogu da prođu fizičku proveru ili zadovolje neke druge norme. Za neke vidove u vojsci mala je kvota za osnovni štabni kurs, koji je neophodan da bi se napredovalo dalje od čina kapetana, te je teško doći na red za ovaj program usavršavanja. Takođe, može se čuti i da je za slanje na kurs potrebno ili imati vezu ili imati sreće.

Očigledno je da vojska više ne može da se osloni na dobrovoljački entuzijazam koji je svih ovih godina hvaljen i negovan. Novoradikaska logika je da se redovnim vojnim rokom konstruiše slika idealnog građanskog subjekta u društvu koje sebe neprekidno vidi na ivici mogućeg rata i nema vremena da o nečem drugom razmišlja. Uvođenjem obaveznog služenja vojnog roka bi vlast uspela da neutrališe zahteve profesionalnih vojnika i izbegne potrebne sistemske promene kojima bi se njihov položaj poboljšao. Vojni profesionalci traže časno zanimanje. Posao koji se plaća. Da nisu i oni zbog toga izdajice otadžbine?

Predsednik Srbija centra Zdravko Ponoš izjavio je da se nijedan šef države u civilizovanom svetu ne slika tako često sa vojskom kao Aleksandar Vučić, osim kad je država u ratu. Vučić ne podnosi samostalne ličnosti. Može biti da zna da ljudi na njegove mitinge ne dolaze zato što ga vole i poštuju, nego zato što su prinuđeni. Znaju to i njegova niža bića, koja sve te vašare organizuju. Isto to znaju, naravno, i oni koji su tu dovedeni da mu kliču i aplaudiraju. I bez kompromisa, ima tu i raznih političkih analitičara, novinara, profesora, koji po Vučićevim medijima takve skupove posle hvale i veličaju. Svi, dakle, (VALJDA) znaju da je svaki taj performans jedna velika suluda obmana, jedna velika laž.

Nažalost, ipak u tome učestvuju.