Vašari, bazeni, sumnjivi kiosci... Kako nam TRUJU DECU

Prodaja hrane na javnim manifestacijama je jedan od najvećih problema sa kojima se inspektori sanitarne inspekcije trenutno sreću. Naravno, na vašarima i ne može da bude drugačije, prašina je tu, pa je tu, muve k'o muve - ne daju mira, zvezda upekla, prodavci ruke i ne stižu da operu, a niti imaju vremena, niti imaju gde da ih operu. Vašari su, pored muzike, luna parkova, štandova, vezani i za miris ćumura i dim roštilja. Mnogi ne razmišljaju o posledicama dok kupuju meso na ulici, zbog toga su neizbežna trovanja hranom. Razlozi su visoke temperature, loša higijena, nepregledano meso…

Tridesetoro dece od 4 do 17 godina zatražilo je medicinsku pomoć zbog simptoma trovanja zbog konzumiranja sladoleda i ledenog osvežavajućeg napitka na vašaru u Ćupriji kupljenim na neregistrovanim aparatima za sladoled i osvežavajući napitak u vlasništvu osumnjičenog S. P. (48) iz sela Supska kod Ćuprije.

Na odeljenju pedijatrije ćuprijske bolnice trenutno je smešteno četrnaestoro dece sa simptomima trovanja. U Akva Parku Petroland u Bačkom Petrovcu najverovatnije došlo do trovanja isparenjima hlora, a u dečju bolnicu u Novom Sadu primljeno je šestoro dece. Petoro dece je zadržano u toj ustanovi sa lakšom kliničkom slikom, odnosno sa iritacijom očiju, kašljem, pečenjem u nosu, jedno dete pušteno je nakon pregleda na kućno lečenje.

U kioscima brze hrane, kažu u Uniji potrošača, nema sistema unutrašnje kontrole kao kod velikih lanaca. Zato potrošačima savetuju da izoštre čula. Ako je lokal prljav, roštilj majstor aljkav, a meso čudnog ukusa ili mirisa - treba prijaviti inspekciji. Jer u takvim uslovima lako može doći do razvoja bakterija i masovnog trovanja - za šta nesavesnim prodavcima preti i zatvorska kazna. U mnogim državama Evrope zabranjena je nezdrava hrana u blizini škola, pa tako u Rumuniji više ne smeju da se prodaju hamburgeri, pice, čipsevi i druge slane i slatke grickalice koje spadaju u nezdravu hranu. Tako je i u Londonu još pre pet godina objavljena zabrana za kioske brze hrane u krugu od 400 metara od škola. Kod nas su i kockarnice bliže školskom dvorištu.

Preskupe domaće slatkiše, paštete, sireve, ponovo su kao devedesetih zamenile konzerve i kačkavalji koje šverceri donose iz Mađarske, Hrvatske, Poljske. Nedostaju samo step sokovi u prahu i penasti smoki koji je jedino bio ukusan ako bi se umakao u ionako razvodnjeni kečap za potpuni ugođaj devedesetih. Sve i sada po bagatelnim cenama može da se pazari na pijačnim tezgama, kartonskim kutijama i haubama automobila. A inače,što je hrana više prerađena, ona sadrži veći broj aditiva. Tu su najproblematičnije tri grupe - boje, pojačivači ukusa i zaslađivači. Oni su veoma zastupljeni jer im se primena kreće od slatkiša i osvežavajućih napitaka, preko grickalica, do gotove hrane.

Živimo u eri zloupotrebe aditiva u dobijanju jeftinih proizvoda i veće zarade, a čak i da znamo koje količine pojedinih aditiva se tolerišu u organizmu, na deklaracijama na namirnicama nisu navedene njihove koncentracije. Prosečnom kupcu razni brojevi na ambalaži ne znače ništa. Znčilo bi nam možda da su oni koji su potencijalno opasni, kao i na portalu, označeni crvenom bojom. Ali tu na scenu stupaju države koje ponovo više štite industriju i pojedince koji trguju nego građane.