Prosečna plata u Srbiji 800 evra - potpuno besmisleno

Rast bruto zarada u periodu januar-mart ove godine u odnosu na isti period prošle godine iznosio je 15 odsto nominalno, odnosno 8,8 odsto realno, dok je prosečna neto zarada veća za 14,9 odsto nominalno, odnosno 8,7 odsto realno.U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za mart nominalno je veća za 13,3 odsto, a realno za 7,9 odsto, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 13,4 odsto, a realno za osam odsto, pokazuju ovi podaci.

Medijalna neto zarada u Srbiji za mart iznosila je 72.979 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa. Najniža prosečna neto plata pak zabeležena je u Vranjskoj Banji i to 63.779, dok je najviša zarada u beogradskoj opštini Stari grad i iznosi 176.499 dinara.Eksperti ističu da zvanični podaci o prosečnoj zaradi u praksi ne mogu da prikažu realnu platežnu sposobnost, a samim tim i kvalitet života prosečnog građanina Srbije.Iako se iznos prosečne zarade u Srbiji, bar prema zvaničnim podacima, približava cifri od 100.000 dinara problem je u tome što najveći broj zaposlenih može samo da mašta o tako visokom ličnom dohodku, kakav je onaj izračunat po zvaničnoj statistici kojom se određuje prosek, piše Danas.

Naime, najviša medijalna zarada je za oko 24.000 dinara, odnosno za oko 200 evra, niža od prosečne na republičkom nivou. Najčešći iznos medijalnih zarada u Srbiji je između 60.000 do 65.000 dinara. Ako se uzme u obzir da je, po poslednjim dostupnim podacima, iznos minimalne potrošačke korpe oko 53.000 dinara jasno se može videti da zaposleni koji primaju medijalnu platu njen najveći deo, pored konmunalija, potroše na hranu a da nivo aktuelne minimalne zarade u Srbiji koja iznosi oko 47.000 dinara ne može da dostigne novčanu vrednost minimalne potrošačke korpe.

Ekonomista Branko Pavlović navodi za Danas da je rast plata u Srbiji uslovljen rastom inflacije u prošloj i delimično u ovoj godini i da ako se u obzir uzme nivo rasta troškova života sa pravom se može konstatovati da je bez obzira na to šta kažu statističke podatke životni standard građana u stalnom opadanju.

- Visina prosečne plate je matematički statistički podatak koji ne pokazuje realno stanje na koji se način ona odražava na životni standard građana. Bolju sliku u vezi toga imamo ako pogledamo podatke o realnom povećanju plata, a te cifre su niže od nominalnih. Ako se uzme u obzir i to koliko su povećane plate, a koliko su sa druge strane poskupele cene hrane i komunalija sa sigurnošću se može konstatovati da je životni standard građana u stalnom opadanju. Naime, zaposleni koji dobijaju medijalnu zaradu najveći deo tog novca podrže na hranu i plaćanje komunalnih usluga a samo manji deo sume im preostaje za ostale životne potrebe. Generalno gledano bez dileme se može konstatovati daje bez obzira na to šta kaže zvanična statistika iznos mesečnih zarada u Srbiji izuzetno nizak - objašnjava Pavlović.