Kako zaustaviti SEZONU LOVA na prosvetare?

Prosvetari širom Srbije ugroženiji su nego ikad na svom radnom mestu, ali problem nije od juče i nije sporadičan. Četvoro od petoro nastavnika u našim školama doživelo je neki oblik nasilja od strane učenika. Prevedeno u konkretne brojeve, njih 2.100 je, doslovce, dobilo batine od dece koju bi trebalo da uče životu.

Prošle nedelje, neposredno pošto je celo društvo obeležilo godišnjicu masakra u školi "Vladislav Ribnikar", dogodila su se dva napada posle kojih je problem kulminirao. Izlazak prosvetara na ulice neće mnogo toga promeniti, neće ni izmena zakonskih propisa. Ima li nešto što hoće?

Lanac nasilja mogao bi da bude put bez povratka i da uništi ne samo obrazovne institucije, već i budućnost naše dece. Dobra vest je to što je javnost reagovala i možda prvi put to sada svi shvataju, smatraju sagovornici NIN-a.

Marjanović: Počinioci nisu samo đaci, već i roditelji

Dobrivoje Marjanović, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, kaže da svakodnevno nasilje ide od uvreda, preko ismevanja uživo i na društvenim mrežama, krađe stvari, pretnji, pa sve do fizičkog povređivanja, kao u dva poslednja slučaja. Počinioci nisu samo đaci, već i roditelji, a kada to učine učenici, kazne gotovo da nema.

Čak i kada su najteža krivična dela u pitanju, ako je počinilac mlađi od 14 godina, nije krivično odgovoran. Ukoliko imaju između 14 i 16 godina, mogu im se izreći samo vaspitne mere. Sa druge strane, ako imaju između 16 i 18 godina, izreći će im se vaspitna mera za delo za koje je predviđena kazna zatvora manja od pet godina, dok u slučaju težeg dela mogu biti poslati u kaznenu ustanovu.

Otkud toliko nasilje u srpskim školama?

Sagovornici NIN-a se slažu da je ono posledica situacije u društvu, ali i dugotrajnog zanemarivanja obrazovanja, i kada je u pitanju materijalni i finansijski status, ali i njihov položaj i ugled u društvu. Takođe, škole su ogledalo društva, pa ono koje je prepuno nasilja ne može drugačije ni da se preslika na škole. A deca uče po modelu odraslih, koji im trenutno prikazuju da je nasilje društveno prihvatljivo i korisno, dok za empatiju i poštovanje nema previše mesta.

Dobrivoje Marjanović objašnjava da se slučajevi nasilja, poput poslednja dva, dešavaju decenijama, ali da su mnogi zataškani.

- Tako je, na primer, 2019. napadnut direktor škole u Sremskoj Mitrovici, pa smo i tada bili ispred Vlade. Učenici su 2022. izmakli stolicu profesorki engleskog jezika u Trsteniku, prošle godine desilo se masovno ubistvo u "Ribnikaru". Verovatno bi se i sada ono što se desilo na "Gimnazijadi", a da se pre toga nije desio napad na nastavnika u Bačkoj Palanci, gurnulo pod tepih. Mnoge kolege zbog osećanja sramote, ali i nečinjenja od strane rukovodećih ljudi i nespremnosti da se imenuju odgovorni, ne prijavljuju nasilje. Kada ga i prijave, rasplet događaja se otegne kroz određene administrativne postupke - kaže Marjanović.

Markov: Autoritet nastavnika postepeno je slabio

Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, kaže da pojava nasilja u školama nije iznenađujuća, imajući u vidu šta se sve dešavalo poslednjih decenija.

- Sve društvene, pa i porodične vrednosti su gubile bitku u borbi sa kičem koji nam je serviran. Što se konkretno tiče nastavnika, teško je reći u kom momentu su nastavnici izgubili autoritet. Rekao bih da je on postepeno slabio - kako su deca dobijala veća prava, tako su nastavnicima ograničavana njihova. Ali to je tako kada bismo površno gledali - kaže Markov.

Kada bismo dublje analizirali, dodaje on, videlo bi se da je s vremenom nastavnička profesija, koja je pružala određeni komfor, postajala više administrativna.

- Danas nastavnici gotovo polovinu vremena, umesto obrazovnoj i vaspitnoj ulozi, posvećuju administrativnim stvarima. Sa druge strane, nastavnički posao je godinama sve manje plaćen i kada niste konkurentni na tržištu, to znači da sve više ima onih koji nemaju preteranu ambiciju da se na pravi način posvete poslu. Dakle, nisu za sve kriva dečja prava, ima i odgovornosti nastavnika, koji su dozvolili da izgube prava koja su imali - smatra Markov.

On dodaje i da živimo u društvu u kom se ceni sve drugo osim obrazovanja.

- Kod nas se neguju krivine i oni koji nedozvoljenim prečicama stižu do uspeha, a na školu se gleda samo kao na još jednu obavezu - kaže Markov, koji misli da su danas napadi na nastavnike češći nego ranije.

- Da li je reč o kraćem fitilju učenika, razmaženosti da im se ispunjava svaka želja ili nečem trećem? Na kraju krajeva, dolazimo do pitanja - da li se ti napadi adekvatno sankcionišu - podvlači on.

Markov dodaje da je primena zakona jedina opcija koja može da zaštiti nastavnike, ali da upravo na tom ispitu najčešće padamo.

- Danas se neretko napadi bilo koje vrste na nastavnike, ali i slučajevi vršnjačkog nasilja, zataškavaju da škola ne bi bila na lošem glasu, a potrebno je da još kod prvih oblika nasilja ustanova adekvatno reaguje kako stvari ne bi eskalirale. Međutim, danas kada se škole bore za svakog učenika, bilo kakvo izbijanje na loš glas moglo bi da znači da tu školu naredne godine neće upisati dovoljan broj učenika, da će nastavnici ostajati bez posla, a da će ugled direktora biti doveden u pitanje. Opet, od škole ne možete, ali i ne treba da napravite zatvor, kao ni da u njoj dežura preveliki broj policajaca i da se prolazi kroz metal-detektore. Dakle, sa jedne strane vaspitanjem i preventivnim delovanjem se suzbija nasilje, a sa druge, treba preći na doslednu primenu zakona - kaže Markov.

Moguća rešenja

Na sastanku u Vladi Srbije usmeno je usvojen zahtev za izmenu Krivičnog zakona, koji su uputili prosvetni sindikati, a prema kojem bi napad na nastavnike bio uveden kao posebno krivično delo, što bi podrazumevalo i strože kazne. Tako bi se lakša povreda nastavnika kažnjavala zatvorom od nekoliko meseci, a teža od nekoliko godina, objašnjava Aleksandar Markov.