Konačno dobre vesti za korisnike kredita

Glavna tema za sve dužnike, već gotovo dve godine, jesu previsoke kamate koje su, usled rastuće inflacije - višestruko skočile. Nakon dugog rasta, one bi ipak, sudeći prema najavama najviše evropske instance, konačno mogle da padnu.

Predstavnica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard rekla je, naime, da će ova finansijska institucija u junu verovatno smanjiti referentne kamatne stope, s obzirom na to da je inflacija u evrozoni obuzdana. Očekivano je da na sednici koja će se održati 6. juna, ECB smanji ključne kamate za 0,25 odsto.

- Stvarno sam uverena da imamo inflaciju pod kontrolom. Prognoza koju imamo za sledeću godinu i godinu nakon toga stvarno je vrlo, vrlo blizu cilja (dva odsto) , ako ne i na samom cilju. Dakle, uverena sam da smo prešli u kontrolnu fazu - rekla je Lagard.

Evropska centralna banka je još 2022. godine, zbog rastuće inflacije u evrozoni, počela sa podizanjem ključnih kamatnih stopa, koje utiču na visinu euribora - kamatne stope po kojoj evropske banke međusobno pozajmljuju novac. On je, dakle, ključni faktor koji utiče na visinu svih bankarskih pozajmica u evrima.

Najpogođeniji su bili svakako korisnici stambenih kredita, jer su oni gotovo po pravilu indeksirani u evrima, a rate su u startu, bez ikakvih "trzavica" na finansijskom tržištu, velike. Korisnici fiksnih kamata bili su pošteđeni, ali oni koji su se zadužili sa varijabilnim stopama, koje se, u zavisnosti od kretanja na tržištu, menjaju na svakih tri ili šest meseci, strepeli od novih vesti iz ECB.

Za njih je olakšavajuća okolnost trenutno to što je Narodna banka Srbije (NBS) ograničila kamate na stambene kredite, tako da one do kraja godine ne mogu da rastu. Ipak, druge vrste pozajmica koje takođe mogu biti u evrima, poput keš kredita, onih za refinansiranje ili kupovinu automobila, nisu obuhvaćene ovom odlukom.

Kako za "Novu" kaže profesor Beogradske bankarske akademije dr Zoran Grubišić, sasvim je očekivano da ključne kamate u junu budu smanjene za 0,25, a do kraja godine za 0,75 odsto.

Euribor, koji sada iznosi 3,819 (tromesečni), odnosno 3,784 odsto (šestomesečni), pre rasta kamata, na početku 2022, bio je "u minusu", pa su kamate za stambene kredite bile manje i od tri odsto. Teško je predvideti da li bi u skorijoj budućnosti mogao da se vrati na taj nivo.

On kaže da bi do kraja godine mogao da padne na oko tri procenta. Iako to korisnici kredita u evrima, konkretno stambenih, neće osetiti do kraja godine, s obzirom na ograničenje NBS, trend pada kamata sigurno kreće.

- Taj trend će se nastaviti u 2025. godini i tada će i kamate na stambene kredite početi da padaju. Pre toga neće, zbog ograničenja NBS, ali ako ona ne produži tu odluku, na početku godine mogao bi da se desi čak i blagi rast rata. Međutim, to bi bilo privremeno, jer je očekivano da kamate osetnije počnu da padaju tada - kaže Grubišić.

Da će kamate konačno početi da padaju, nedavno su rekli i sami bakari. Tako je član Izvršnog odbora Erste banke Nikola Stamenković na nedavno održanom Kopaonik biznis forumu rekao da bi polovinom godine moglo da dođe do prvih snižavanja.

- Nakon ECB, referentnu kamatnu stopu će smanjiti i NBS. Prvo smanjenje će verovatno biti za 0,25 odsto, a onda i za 0,75 ili jedan procenat - naveo je Stamenković.

Prema rečima profesora Grubišića, očekivano je da NBS "prati" odluku ECB, te da smanji ključne kamate, koje utiču na rate dinarskih kredita.

-To je i više nego očekivano, NBS će sigurno pratiti i sa ‚zakašnjenjem‘ smanjiti kamate - zaključuje sagovornik.

Inače, NBS je donela odluku da zamrzne nominalne kamatne stope u periodu od oktobra 2023. do kraja 2024. godine, i to na nivo od 4,08 odsto za stare kredite, dok novi dužnici plaćaju bankarsku maržu od 1,1 odsto, na koju se potom dodaje euribor i tako se dolazi do nominalne kamate od oko pet odsto.

Što se fiksnih kamata tiče, nomilana kamata može da bude najviše 5,03 odsto.