Godišnjica zločina u "Ribnikaru": Sistem (ni)je zakazao

Prošlo je 12 meseci od najmasovnijeg i najstrašnijeg zločina u Srbiji koji se desio u osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu, a i dalje nemamo barem prikaz memorijalizacije žrtava. Dakle, potpuno je jasno je da je ovo tema koja izaziva ogromne emocije i državi ne odgovara bilo kakvo talasanje po ovom pitanju, naročito u ovo predizborno junsko doba.

I inače, naše škole su odavno samo kulise, mučni privid da živimo u civilizovanoj zajednici. Nasilje se u koncentričnim krugovima širi na društvenim mrežama, video servisima, viber grupama i odavno izlazi iz školskih dvorišta, prolazi mimo školskih policajaca. Tako je, kao i uvek, prazno obećanje predsednika Srbije o bezbednosti u obrazovnim ustanovama potvrđeno. Bezočno je o tome govorio i njegov čauš, sad već bivši prvi policajac Srbije, rugajući se izjavama stručnjaka o sve većem nasilju u školama i činjenicama da će nam se, kao društvu, "Ribnikar" obiti o glavu. Gotovo idealni stavovi za čvrstu koaliciju zataškavanja.

Za nesreće smo oduvek, po navici, spremno optuživali druge. U vreme zločina u "Ribnikaru", tadašnji ministar prosvete jekrivca pronašao u video igrama i zapadnim vrednostima. Sveštenstvo SPC-a se odmah rasporedilo po televizijama sa nacionalnom frekvencijom objašnjavajući nam da je "Amerika zemlja bez Boga“. Ni svemoćni dr Branimir Nestorović nije odoleo da za sve optuži strane službe. Samo MI nismo krivi. Dok se ćuti, čitava ta situacija asocira na poznatu i vrlo mudru knjigu, naročito za naš kraj, "Ljudi laži“. U njoj autor, psihijatar Skot Pek, kaže da je "laganje istovremeno jedan od simptoma i jedan od uzroka zla“.

Povodom Dana državnosti, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ordenom je odlikovao nekoliko pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova. Zlatne medalje za zasluge pripale su harmonikašu Mirku Kodiću, Leontini Pat, grupi "Kerber" povodom 40 godina postojanja i Zorici Brunclik. Među više od 100 nagrađenih su diplomate, akademici, profesori, književnici, umetnici, sportisti. Da li je kancelarija za odlikovanja zaboravila da je u masovnoj pucnjavi u OŠ "Vladislav Ribnikar" ubijeno devetoro dece, kao i radnik obezbeđenja, a ranjeno je šestoro đaka i nastavnica istorije?

Krvavi masakr počinio je učenik sedmog razreda te škole, a prvi na njegovom nišanu našao se radnik obezbeđenja Dragan Vlahović čovek kojeg je cela ustanova obožavala. Tatjana Stevanović, teško ranjena nastavnica istorije, dobila je doduše nešto ranije "priznanje". Javno priznanje je u vidu doživotnog mesečnog novčanog primanja, a inicijativu je pokrenula grupa nastavnika i učenika OŠ "Vladislav Ribnikar", koji su skupili 13.000 potpisa građana. Ni tu se Vlada nije setila.

"Sistem nije zakazao", najcitiranija je rečenica bivše premijerke Ane Brnabić, a istina je sasvim suprotna - sistem je i tada, a i sada, zakazao u svim segmentima. Zaboravljamo da je u autoritarnim režimima empatija nepostojeća emocija. U javnoj sferi i nije reč o iskrenosti, već o učincima koji se proizvode. Odgovoran političar će pokazati da mu je stalo.

Da se kabinet predsednika Srbije setio na Sretenje ovo dvoje ljudi iz "Ribnikara", moglo bi se pomisliti da u tim ljudima ima još po koji trun odgovornosti.