Preti li posle kiše "eksplozija" ovih opasnih insekata?

Kako za Blic objašnjava dr Ivan Aleksić iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju njihova povećana brojnost se sada, nakon ove kiše, ne očekuje, jer ona lagano opada na svim lokacijama s obzirom na to da prolazi vreme parenja krpelja.

- Ipak, građanima i dalje preporučujemo mere opreza prilikom boravka u prirodi - upozorava dr Aleksić:

Krpeljima odgovara umereno toplo i vlažno vreme bez vetra. Kada je visoka temperatura oni se povlače na tlo, i u senku gde je vlažnost optimalna za njih. Jak vetar ih ometa da ostanu na vrhovima trave ili druge vegetacije na kojima čekaju žrtvu. Brojnost krpelja je ove sezone dostigla maksimum znatno ranije nego proteklih sezona, a samim tim je bilo i dosta zaraženih.

Zaraženi krpelji na svim izletištima

Kako dr Aleksić podseća i sad praktično na svim izletištima u okolini Beograda, ekipe ekipe Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju su PCR analizom utvrdile prisustvo bakterije borelije koja izaziva Lajmsku bolest.

- To su Košutnjak, Topčider, Ada ciganlija, Avala, Kosmaj, Šuplja stena, Banjička šuma, Lipovica, Stepin gaj, Bojčinska šuma - navodi on.

Zaraženost krpelja varira uz godine u godinu i zavisi i od broja analiziranih jedinki. Taj procenat se, kako su objasnili u Zavodu za biocide, kreće od 15 do 35 odsto, tako da je praktično svaki treći krpelj potencijalni prenosilac Lajmske bolesti.

Napominju da je jako bitno da se krpelj u što kraćem roku, najbolje čim se ukloni sa kože, odnese na analizu.

- Prema literaturi, ukoliko je krpelj zaražen potrebno je oko 48 sati da on prenese bakteriju u telo čoveka. U laboratorijama Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju pored testiranja krpelja na prisustvo bakterije borelije moguće je ljudima putem imunoloških analiza na prisustvo antitela IgG ili IgM utvrditi da li je došlo do razvoja Lajmske bolesti i u kojoj je fazi - podsećaju u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju.

Krugovi kao meta alarm za lekara

Objašnjavaju i da od Lajmske bolesti ne obolevaju sve inficirane osobe, kao i da se u prvim stadijumima bolest efikasno leči antibioticima.

- Sama bolest se, naročito u hroničnoj fazi, ako se ne otkrije u prvih nekoliko meseci, ispoljava širokim spektrom različitih tegoba i kliničkih nalaza, i manifestuje se od blagih do vrlo teških oblika sa mogućim invaliditetom, a vrlo retko i smrtnim ishodom - rekli su ranije za Blic u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju.

Ubod krpelja je, inače, bezbolan. Ukoliko je krpelj zaražen, a skinut se tela, građanima se preporučuje praćenje mesta uboda, a ukoliko se u sledećih 30 dana pojavi karakteristično crvenilo u koncentričnim krugovima, koji izgledaju kao meta, obavezno se treba javiti lekaru.

Preporuke Zavoda za sve koji će praznike provoditi u prirodi

- Upotreba repelenata prilikom boravka u prirodi
- Izbegavanje boravka u ugroženim područjima
- Dobra zaštita odećom (čarape navučene preko pantalona, vrat dodatno zaštićen maramom, a kosa kačketom ili šeširom)
- Obavezan pregled celog tela po povratku iz prirode
- Nositi odeću svetle boje kako bi se krpelj što lakše uočio i napravljenu od glatke tkanine za koju on ne može da se uhvati
- Po povratku iz prirode tuširanje sa dosta šampona, krpelj pre uboda luta po telu nekoliko sati, pa ga je moguće skinuti i pre uboda tuširanjem
- U slučaju uboda skinuti krpelja pincetom bez upotrebe raznih hemijskih sredstava
- Pratiti mesto uboda nekoliko dana
- U slučaju pojave crvenila koje se koncentrično širi oko mesta uboda, obavezno se javiti nadležnoj zdravstvenoj ustanovi
- Izvađen krpelj može se doneti na analizu u Zavod za biocide radi provere da li je zaražen bakretijom borelijom
- U slučaju sumnje na kasne faze Lajmske bolesti kod pacijenta, moguće je u Zavodu za biocide uraditi analize na prisustvo IgG i IgM antitela