Američki Senat na izborima u Srbiji video ono što Hil nije: Krađa izbora, Arena, nasilje...

Ovaj Zakon je Senatu, maja prošle godine, podnela demokratska senatorka Džin Šahin, inače predsedavajuća senatskog Pododbora za Evropu.

Kad je reč o Srbiji i izborima u decembru, u tekstu Predloga zakona piše:

"Parlamentarni i lokalni izbori u Srbiji, i ono što je usledilo odmah posle njih, povod su za duboku zabrinutost u pogledu stanja demokratije, između ostalog i zbog konačnog izveštaja Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava OEBS".

U tekstu se podseća da je u Izveštaju ODIHR utvrđeno da su postojali "nepravedni" izborni uslovi, da je bilo "brojnih proceduralnih nedostataka, uključujući nekozistentnu primenu zaštitnih mera tokom glasanja i brojanja glasova i česte primere prevelikih gužvi i kršenja tajnosti glasanja, kao i da je bilo brojnih slučajeva grupnog glasanja".

- Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju takođe je navela da su zvaničnici u Srbiji optužili uglavnom mirne demonstrante, opozicione stranke i civilno društvo da pokušavaju da destabilizuju vladu, što je zabrinjavajuća optužba koja ugrožava bezbednost važnih elemenata društva u Srbiji - navodi se u Predlogu zakona.

"Radujem se saradnji s Vladom"

Dok je opozicija govorila o nezapamćenoj krađi izbora, dok su stizali snimci dovoženja birača iz Republike Srpske u Beogradsku arenu, u trenutku kad su drušvene mreže bile prepune snimaka organizovanog i grupnog glasanja, Kristofer Hil je na X profilu Ambasade SAD istakao da se raduje saradnji sa novom Vladom Srbije.

O izborima je rekao da su "stres test" za demokratiju i da bi Srbija to trebalo da reši sa stranim posmatračima "manjkavosti" koje su viđene tokom izbornog procesa.

- Nadam se da ćemo svi, nakon svega, moći da odmorimo sa svojim porodicama i da uživamo u novogodišnjim i božićnim praznicima - zaključio je Hil.

Dan posle izbora, usledili su protesti. Šesti dan bio je najdramatičniji. Usledila je nova reakcija ambasadora Kristofera Hila ponovo na društvenoj mreži X.

- U satima i danima koji su pred nama, lideri Srbije i njeni građani treba da se sete: Legitimnost demokratskih procesa zavisi od transparentnosti i spremnosti svih stranaka, bilo da pobede ili izgube, da poštuju volju naroda izraženu na glasačkoj kutiji - naveo je Hil.

Stezanje omče

Na pitanje kako senatori SAD vide nešto što ambasador te države ne vidi, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Vuk Vuksanović za Novu kaže da je to klasičan primer ambivalentne politike Amerike prema Srbiji.

- Postojala su uvek na Kapitol Hilu kritička mišljenja, ali sve dok Kristofer Hil ne dobije instrukcije da se menja politika prema Srbiji, to su dve različite stvari. Za sad je to samo stav jedne senatorke ili nekolicine senatora. Američka politika prema našoj državi za sad ostaje ambivalentna. Čas se Vlada na čelu s Aleksandrom Vučićem posmatra kao partner, u drugom trenutku se disciplinuje kroz kritiku - navodi Vuksanović.

Da Hil ne radi mimo instrukcija misli i predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić, ali ona smatra da svedočimo promeni odnosa prema našoj zemlji.

- I Evropska unija i SAD imaju slojevit pristup prema Srbiji. Međutim, i taj slojevit pristup se sve nepovoljnije artikuliše prema našoj državi. Iz više razloga. Suština je u tome da su srpske vlasti do sada očigledno ispunjavale sve preuzete obaveze. Međutim, situacija se izgleda promenila, a prekretnica je nastupila posle Banjske i nešto ranije nasilnim napadom na vojnike KFOR, od kojih su neki bili teže povređeni - navodi Minić i dodaje da su usledili uvredljivi i primitivni komentari na račun uglednih evropskih političara, te da ni američki nisu uvek bili pošteđeni.

- Zatim smo imali igru oko Francusko-nemačkog sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, a zatim i Aneksa iz Ohrida. Poruke za domaću javnost su bile da Srbija nije ništa potpisala, a s druge strane niko nije poricao da je Srbija prihvatila taj Sporazum. Onda se digla prašina oko prijema Kosova u Savet Evrope i imali smo ponovo salvu uvreda na račun evropskih političara. Tu je i agresivna politika prema susedima i uporno odbijanje da se pridružimo sankcijama Rusiji i spoljnobezbednosnoj politici EU. Najzad, imamo ocenu svih analitičara i ključnih evropskih institucija, kao i posmatrača, da su izbori u decembru bili neregularni i to u ogromnim razmerama. Sve to doprinelo je zaista svojevrsnom zatezanju omče oko Srbije u kojoj se unutrašnji i spoljni pritisci prepliću - zaključuje Minić.