DEBAKL NAPREDNJAKA U SELIMA Gde će Vučić sad po prase i kajmak?

U opštini Malo Crniće u nedelju, 7. septembra, održani su izbori za nove članove Saveta mesnih zajednica. Građani su imali priliku da izaberu svoje predstavnike u 19 sela na teritoriji opštine, a glasalo se na ukupno 29 biračkih mesta. U selu Veliko Crniće koje je trebalo da da sedam članova za Savet, Srpska napredna stranka nije uspela da osvoji nijedno mesto. Tačnije, u pet sela, Smoljinac, Boževac, Toponica, Veliko Crniće i Malo Crniće, SNS je imala konkurenciju i svuda je izgubila.Vučić će sigurno smesta zbog toga održati vanrednu konferenciju za štampu, samo da stigne sa neke lokacije gde je lično rukovodio popravkama i lopatanjem mulja kao Kim Il Sung, po svom običaju, samo da ne bude u Beogradu.

- U čačanskom kraju je vrhunski kajmak, prase da znate kakvo ovde ima, nigde takvo ne možete da jedete, jagnje takođe fantastično. A krompir ivanjički da probate, pa to nema nigde. Malina je najbolja na svetu. Vi Kinezima to sve lepo da prenesete i da se što češće viđamo u ovom kraju - poručio je svojevremeno Aleksandar Vučić.Vučić je napravio radikalski zaokret u pretpolitičko društvo u kome je država lično on. On kao gazda Srbije i svih nas. Ne prolazi ta priča na selu. Tamo su domaćini. Zato je stanovnicima i seoskih zabiti, sužnjima njegovim, uveliko već pozlilo od Vučićevog ličnog bezobrazluka. Kažu upućeni u svojevremene eskurzije Vučića seoskim domaćinstvima, da mu je jedna baba rekla da je ponekad najpametnije ćutati o stvarima o kojima ne treba govoriti. Nepoznato je kako je baba kasnije dočekala duboku starost. Zato se treba setiti one priče, kada su komunisti posle rata, tokom jednog takozvanog otkupa žita, shvatili da žita nema dovoljno ili da su ga seljaci sakrili, pa je iz vrha partije stigla je depeša: "Šalji više žita". A oni su poslali depešu: "Ako hoćete više žita, gradite više zatvora".Najkomičnije u toj teoriji o odbrani predsednika Srbije je to što kreatori te priče ne znaju da su time izrekli najveću optužbu protiv samog Aleksandra Vučića, koji se i sam potrudio da javni život pretvori u ličnu stvar. To lično uveo je Vučić tako što je lično napadao i komentarisao imenom i prezimenom mnoge paore. U međuvremenu je smišljeno govorio o svojim životnim navikama, te koliko sati spava, kada se budi, šta radi noću, koje knjige čita, šta ga najviše muči, s kojim mislima ustaje svakog jutra i šta mu majka sprema za doručak. Tu priču iz njegove šerpice na selu više ne može da proda. Niti će u nju da mu tutnu kajmak za džabe.Dakle, seljak je uvek bio opasnost za režim. Osim toga, reč je o velikoj inerciji, masi, koja se zaletela određenom traktorskom brzinom u određenom smeru i to je teško zaustaviti. Do protesta studenata, sela su bila opijena jednoličnom, sivom letargijom koja se održavala dnevnom dozom anestezije, koju je ubrizgavao SNS. To oduzimanje pobunjeničke energije bilo je dugogodišnji opit sa srećnim robovima, naviknutim da je trpnja način života. Međutim, seljaci znaju svoju sudbinu i ne beže od nje.

To je već dovoljan razlog da pruže otpor i da se raduju životu, koji je njihov.