Biznis izvršitelja: Zbog pogrešnog parkiranja sledi robija

Konstatovala je da joj je ova kazna na naplatu stigla posle 18 godina.

- NBS blokira račun, bez obzira na to što su imali sredstva da skinu šta traži izvršitelji. I posle 20 minuta odblokira - i naplati proviziju visine skoro te kazne - napisala je ona.

Objašnjava da je do izvršitelja teško doći, na fiksni telefon se nije javljao niko, dok mobilni broj nije bio u funkciji. Kada je konačno stupila u kontakt sa izvršiteljem, rečeno joj je da su je navodno tražili 2012. godine, dok je radila na TV B92, ali da im je rečeno da je ona tada bila na porodiljskom odsustvu.

- I eto, posle me 12 godina nisu našli da mi uruče rešenje, valjda je mene teško naći, nisam često od 2012. na televiziji - dodala je Trninić u svom tvitu.

Njena objava je izazvala mnogo komentara, a podaci sa ove mreže govore da je njenu priču pogledalo skoro 130.000 korisnika.

Plati ili idi u zatvor

Država, umesto da bude servis građana, namerno radi protiv njih i prisilno im naplaćuje ogromne kazne, iako ih ranije uopšte ne obaveštava da su u problemu. Tako obična kazna za pogrešno parkiranje može da postane papreno skupa, do suma koje neki građani nisu u stanju da plate.

Jer, nije obična kazna za parkiranje toliko skupa, čak i da se na nju nalepi nekakva kamata, već neodazivanje pozivu suda, a odazvali se niste jer poziv nikada niste dobili.

Nadležni sležu ramenima i prebacuju odgovornost jedni na druge - Prekršajni sud na Komunalnu policiju, Komunalna policija na Poštu i tako u krug – a građanima Srbije ne preostaje ništa nego da plaćaju globu ili da rizikuju da budu uhapšeni i oterani na robiju.

Najčešće se dešava da najednom dolazi izvršna sudska presuda protiv koje više nema pravnog leka. Najgore od svega je što građani niti su dobili bilo kakvo obaveštenje od Parking servisa ili Komunalne policije, niti poziv od Prekršajnog suda da se pojave.

Za pogrešno parkiranje hiljade evra

Postoje mnogi takvi slučajevi, a kazne mogu da se nagomilaju na nekoliko hiljada evra. Beograđanin je platio neverovatnih 4.200 evra za kazne koje su se nagomilale, a o kojima on nije znao apsolutno ništa. Alternativa je bila zatvorska kazna u Padinskoj skeli od godinu dana.

Naime, iako je imao mesečnu kartu za centralnu gradsku zonu, ostavio je svoj automobil na mesto u Resavskoj ulici kod SKC-a koje je između nekoliko parking mesta, a na kome je, po oceni Parking servisa, nedozvoljeno parkiranje. Tu ne stoji znak za zabranu parkiranja, već dva mesta jednostavno nisu iscrtana. Kao da je zamka, pa ko se upeca, upecao se.

Ta mesta su gotovo uvek popunjena, jer da tu ne sme da se parkira, zna uglavnom jedino ko je to saznanje skupo platio. Pre uvođenja „Oka sokolovog“ nije bilo nikakvih problema. A onda je "Oko sokolovo" uredno svakodnevno slikalo njegovo vozilo i pisalo kaznu za kaznom, bez ikakvog obaveštenja Komuinalne policije.

Kada je nakon dve godine jedna od kazni stigla na adresu njegove firme, rešio je da angažuje advokata da proveri o čemu se radi. Advokat je otkrio da on ima preko 20 izvršnih sudskih presuda zbog neodazivanja Prekršajnom sudu za šta je kazna 25.000 dinara po neodazivanju, pa je njogov dug iznosio oko 4200 evra, koliko otprilike košta njegov auto. Bez ikakvog pravga žalbe.

Uzalud su bile konsultacije, apeli nadležnim organima, molba da dug plati na rate… Da ne bi otišao na robiju, morao je na kraju da plati. I to je i uradio. Samo je jedan sudija udlučio da uputi firmi poziv da sa računa zaposlenog skine sumu koja odgopvara dugu i to na rate. Ostale sudije se prosto presudile: ili plati, ili ideš u zatvor.

U više navrata su mu patrole policije dolazile na vrata, čak i uveče. Ne da bi ga hapsili, nego su donosili izvršne presude o kojima nikada nije bio obavešten. I to ne zato što je blokirao nečiji prolaz, ili bahato ostavio vozilo na nekoj zelenoj površini, već na pomenutom mestu u Resavskoj.

Jedan sudija prekršajnog suda je "Vremenu" rekao da on, da je predmet dospeo do njega, nikada prekšajnu kaznu od hiljadu-dve dinara ne bi preinačio u zatvorsku kaznu, a takvih slučaja je bezbroj. Postavlja se čuveno pitanje ko je kriv zbog ovakve situacije i zašto država i njene institucije na direktan način radi protiv interesa svojih građana?