Država izgubila 35 miliona evra na Energoprojektu

Za razliku od zvaničnika koje očito nije briga što je cena svake od 3,67 miliona akcija, koliko država poseduje, u međuvremenu pala za skoro 80 odsto, piše Radar, više grupa malih akcionara presavilo je tabak i od pravosudnih organa traže da im novi vlasnik Energoprojekt Holdinga, a samim tim i brojnih zavisnih preduzeća, u skladu sa važećim zakonima isplati fer cenu za njihove akcije.

Neki od njih za Radar tvrde da će, ako bude trebalo, ići i do Strazbura. Tu nastaje paradoks, kako piše ovaj nedeljnik, jer ako Evropski sud za ljudska prava presudi u korist malih akcionara, njima odštetu neće platiti Energoprojekt i Bojović, koji je od 2021. i generalni direktor, već država Srbija.

Ista ona čiji je paket od 33,58 odsto u toj firmi pre sedam godina vredeo 45,4 miliona, a ovih dana na Beogradskoj berzi ne bi mogla da ga proda ni za 10 miliona evra. Poslednji put tim akcijama se trgovalo 5. aprila, kada je prodato samo 78 komada po ceni od 316 dinara, a dva dana ranije cena im je bila samo 301 dinar.

U rukama novog vlasnika tržišna vrednost kompanije pala je na 29,5 miliona evra, dok su u trenutku preuzimanja, koje je dotadašnje rukovodstvo označilo kao "neprijateljsko", samo akcije u vlasništvu države vredele 16 miliona evra više.

- Posle preuzimanja Energoprojekt se potpuno promenio, što je iskreno i moglo da se očekuje. Gasi se ili je već ugašena izvođačka delatnost, relevantno poslovanje u inostranstvu održava još samo Entel, smanjili su se i prihodi, kao i broj zaposlenih sa više od 2.000 na 700-800, a tržišna vrednost akcija za četiri petine. Država je i dalje vlasnik 33,58 odsto akcija, ali je prećutno pristala da se njen kapital rapidno obezvređuje i da se dividende više ne isplaćuju - kaže za Radar Marko Martinoli, jedan od akcionara u tri zavisna Energoprojektova preduzeća - Entel, Industrija i Oprema.

Neko bi poreskim obveznicima trebalo da objasni zašto niko od nadležnih nije reagovao, ni kada je Bojović pre sedam godina naumio da preuzme Energoprojekt, ni što je u međuvremenu vrednost državnog paketa akcija svedena na petinu.

Sa ove vremenske distance gotovo proročanski zvuče reči Vladimira Milovanovića, generalnog direktora Energoprojekta od oktobra 2010. do septembra 2017, koji je pre par godina rekao da "ono što nisu uspele ni sankcije i ratovi da unište, uspeva da uradi novi većinski vlasnik".

- Većinski vlasnik, sa svojim "nevidljivim" investitorima, tako će se dočepati ogromnog kapitala u zemlji i inostranstvu, stvaranog generacijama tokom 70 godina postojanja. Za malo uloženog novca i mnogo zloupotreba - rekao je bivši direktor Energoprojekta koji je 2017. ponudu Bojovića jasno označio kao "neprijateljsko preuzimanje".

Takođe, sim što je bilo "neprijateljsko", mnogi ukazuju da je Bojović do većinskog vlasništva došao ne poštujući važeće propise.

Novi gazda, međutim, uveo je i nova pravila, tako da se dobit više ne deli na ravne časti, već sva dobit ostaje neraspoređena. Time su svi mali akcionari, uključujući i državu, uskraćeni za dividendu, tako da je do kraja 2022. neraspoređena dobit dostigla skoro tri milijarde dinara ili 25,3 miliona evra, navodi nedeljnik.

Najviše je, ipak, oštećen budžet Srbije, u koji je moglo da se slije oko 195 miliona dinara. Martinoli je uveren da je preuzimanje Energoprojekta klasičan primer kako se krše prava manjinskih akcionara, jer su u ovom slučaju zakazali skoro svi predviđeni mehanizmi zaštite tih prava u Srbiji.