Ima li u Srbiji dovoljno dečijih psihijatara?

Naime, podaci sa kojima raspolaže Svetska zdravstvena organizacija, nisu nikako ohrabrujući kada je u pitanju naša zemlja. Oni iz 2017. godine kažu da na 100.000 stanovnika ne ide ni jedan dečiji psihijatar, tačnije brojka iznosi 0.21, piše Euronews.rs.

Iskustvo sa terena pokazuje da je i dalje veća potražanja za dečijim psihijatrima u odnosu na ono što struka u ovom trenutku može da ponudi. Podaci LKS predstavljaju realnu sliku, ali ne mogu da budu precizni. Razlog je taj što uveliko postoje specijalizanti i što uporedo sa njima postoje i lekari koji se penzionišu. Takođe, neki se odlučuju za privatnu prasku, a neki za inostranstvo.

Međutim, nezavisno od toga kakav je trenutni status ovih lekara, postavlja se pitanje kakva je budućnost ove profesije i koliko su studenti medicine zaista zainteresovani da se bave dečijom psihijatrijom?

Prodekan za postdiplomsku nastavu Medicinskog fakulteta dr Arsen Ristić rekao je gostujući nedavno na RTS-u da se studentni uglavnom odlučuju za one specijalizacije koje smatraju atraktivinim, odnosno one koje im omogućavaju rad u privatnoj praksi, bržu zaradu, ali i brzu pomoć pacijentu.

- Poslednjih godina, ne samo kod nas, već i u svetu, vrlo je veliko interesovanje studenata medicine za one grane, odnosno one discipline, gde možete kombinovati nešto što radite glavom, razmišljajući, nešto što radite svojim rukama, uključujući hirurške i interventne procedure. Takve su grane, recimo, oftalmologija, ORL, neke aspekti dermatovenerologije, plastične hirurgije. To su vrlo atraktivne grane - rekao je on.

Kakva je trenutna situacija?

I dok mladi lekari uveliko čekaju u red za određene specijalizacije, oblast dečije psihijatrije je tek odnedavno postala oblast koja im deluje primamljivo. Ovo potvrđuje i dečiji psihijatar dr Roberto Grujičić sa Instituta za mentalno zdravlje koji kaže da je spisak dece koja čekaju na pregled kod njih veliki, dok trenutni broj zaposlenih nije na zavidnom nivou.

- Mi smo u problemu jer pacijenta ima dosta, a nas je trenutno jako malo. Pritisak postoji. To će se verovatno u narednih par godina poboljšati, jer su mladi lekari tek počeli da se interesuju za ovu specijalizaciju. Međutim i za to potrebno dosta vremena - kaže.

Kako je objasnio Institut je stanica na koju se upućuju svi oni pacijenti iz Domova zdravlja u Beogradu, ali i šire, pa su i zbog toga lekari ovde svakodnevno zatrpani poslom.

- Mi smo samo jedna od nekoliko tercijalnih ustanova koja se bavi dečijom psihijatrijom, a njih u Srbiji je inače jako malo. One su uglavnom locirane u velikim gradovima. Usluge zaštite mentalnog zdravlja u zajednici gotovo da ne postoje, te se sve sumnje na poremećaje mentalnog zdravlja šalju uglavnom kod nas. Mislim da je upravo to razlog zbog čega smo mi preopterećeni pa se na neke preglede čeka i duže nego što bi trebalo - navodi.

Kako objašnjava njegovo iskustvo je pokazalo da inače i postoje meseci kada se na Institutu za mentalno zdravlje povećava broj pacijenata.

- Ovo su meseci kada se broj pacijenata kod nas raste, jer su deca pod stresom od obaveza. Sada idu prijemni ispiti, male mature, kontrolni i ocene i pritisci se povećavaju. Leti, zbog raspusta, ovaj broj dosta opada - rekao je.

Inače u Srbiji postoje tri veća centra psihijatrije za decu: u Beogradu se nalaze dve ustanove - Institut za mentalno zdravlje i Klinika za dečiju neurologiju i psihijatriju, dok se u Nišu i Novom Sadu stručnjaci nalaze pri Kliničkim centrima.

Direktor Centra za zaštitu mentalnog zdravlja u KC Niš Miodrag Stanković kaže za Euronews Srbija da i na jugu posla ima dosta, jer je Niš, objašnjava, centar za ovaj deo zemlje.

- Mi smo zaduženi za jugoistok. Na primer, kod nas se šalju pacijenti kojima je potrebna ozbiljniji tretman iz Leskovca ili Vranja. Tu smo za sve, osim za visokorizične adolescente za koje postoji problem smeštaja. Zbog toga se povremeno ostvaruje i saradnja sa kolegama iz Beograda - kaže on.

Takođe, pored ova tri zvanična centra, u Srbiji postoji i društvo za dečiju adolescentnu psihijatriju i srodne struke Srbije (DEAPS) koje uključuje psihologe, defektologe, personalne asistente, logopede i sve one stručnjake koji su specijalizovani za rad sa decom.