Koliko đaci danas čitaju lektiru?

Prva revizija školske lektire izvršena je 2018. godine, nakon 26 godina. Promene su se više odnosile na prebacivanje pojedinih dela iz niže u više razrede i obrnuto. Takođe, bila je ideja da se u pojedinim razredima smanji broj književnih dela za obradu.

Međutim, kao najveća novina tada se isticalo uvođenje izborne lektire, gde se iz ponuđene liste velikog broja naslova biraju još tri knjige, koje se čitaju uz obaveznu lektiru.

- Novi program je morao uzeti u obzir već usvojene standarde (jer je jasno da previše promena odjednom nailazi na otpor, kako u naučnoj, tako i u obrazovnoj javnosti). Kako je program do 2018. bio književnoistorijski (pratio je razvoj književnosti od antike do savremenog doba), komisija je uvela novi odeljak ’Dijalog književnih epoha’ kako bi kroz prizmu savremene književnosti sagledala davne epohe - rekla je zamenica direktora ZUOV Dejana Milijić Subić za N1.

Porede klasične lektire koja nije menjana, Milijić Subić je istakla da u novom programu ima dosta književnih dela (u izbornim sadržajima, ali i u obaveznim) kao što je Tolkinov "Gospodar prstenova" koji upotpunjuje ishode vezane za bajkovito i fantastično, tu su još (u kasnijim razredima) Orvel („Životinjska farma“ ili „1984“), U. Eko, I. Kalvino, M. Kundera, H. Hese, R. Petković („Sudbina i komentari“).

Kako je navela, u toku je usvajanje novih standarda koji će dovesti do novih ishoda u obrazovanju.

Pored dela kao što su „Rani jadi“ Danila Kiša, „Ilijada“, „Odiseja“, „Don Kihot“ Migela de Servantesa, „Hasanaginica“, koja su ostala zapamćena kao deo lektire, srednjoškolci takođe u okviru školskog programa čitaju i Bibliju, „Alhemičara“ Paula Koelja, „Lovac u žitu“ Džeroma Dejvida Selindžera, kao i „Životinjsku farmu“ Džordža Orvela.

I koliko god je mnogim generacijama čitanje „lektire uvek bio bauk i prevelika obaveza“, mama jednog srednjoškolca je upitana da li je uvođenje „popularnih i deci primamljivih“ dela više motivisalo njenog sina da čita.

- Ja lično nemam ništa protiv da moje dete čita lektiru koju sam i ja čitala u školi. Smatram da neka klasična dela treba sve generacije da prođu. Problem je u preobimnosti programa, jednostavno nemaju kada da pročitaju toliko knjiga, pa čak i one koje bi voleli, i zbog toga često pribegavaju Guglu - rekla je ona za N1.

Dodaje, da bi bilo dobro da se prepolovi program lektire.

- Neka dete pročita i dve knjige biće dovoljno, a ne više od dvadeset, pa kasnije u životu jedva da se seti naziva i autora, a kamoli radnje - smatra ona.