Društvo i ekonomija
01. 03. 2024. 16:31 32
A, šta im to fali? Posle breskvi i šljiva, VRAĆAJU i krastavce iz Srbije
Afera sa krastavcima je samo jedna u nizu koju je Srbija imala u trgovini sa Hrvatskom. Pre toga hrvatski carinici su sprečili uvoz šljiva iz Srbije, a pošiljku uništili zbog prisustva pesticida hlorpirifosa. U čipsu koji je proizveden u Srbiji, utvrđen je visok nivo kancerogenog akrilamida a prošle godine je Hrvatska prijavila da je tovar breskvi iz Srbije potencijalno rizičan. Postali smo deponija za neutrošene zalihe nedozvoljenih supstanci u EU. Uvoze se proizvodi koji su tamo davno ukinuti. Trenutno se ne zna šta od zaliha ima i koliko godina će se to prodavati na crno. Multinacionalne kompanije su sve ono što više nisu stavili na tržište u EU doneli u Srbiju jer im je dozvoljen nekontrolisan uvoz.
Put od njive do trpeze u mnogim zemljama prolazi kroz gusto "sito i rešeto" nadležnih službi. Da u Srbiji i nije baš sve tako, pokazuju sve češća vraćanja voća i povrća, ali i hrane sa graničnih prelaza. Razlog je često isti - prekomerna upotreba sredstava za zaštitu bilja ili ostaci nekih opasnih i kancerogenih materija, koji ne bi smeli da se nađu u hrani.
U izveštaju Državne revizorske institucije (DRI) o "Bezbednosti hrane u Srbiji" za 2023. godinu, tvrdi se da se "kontrola hrane ne sprovodi u kontinuitetu". Navodi se i da se obaveštenja o otkrivenim prevarama u vezi sa hranom objavljuju na zvaničnom sajtu Ministarstva poljoprivrede Srbije, ali i da se "brzo brišu". Kako navode stručnjaci, kada se voće naprska lošijim preparatima, ono može da se jede tek posle skoro mesec dana. A kad voćaru "naleti" kupac, on nema vremena da to čeka, pa otuda ne čudi što srpskim poljoprivrednicima vraćaju voće i povrće sa granice. Tako je nedavno zaustavljena pošiljka krastavaca za Hrvatsku. Kako izveštavaju iz evropskog sastava za brzo uzbunjivanje u prometu hranom (RASFF), u pošiljci pasterizovanih krastavaca iz Srbije otkriveni su ostaci pesticida metalaksila.
Povrat robe iz Srbije ne odnosi se samo na hranu, već i na druge proizvode kao što su papirne slamčice ili alkoholna pića. Iz tog razloga, građanima posledično deluje da nije retko da sa srpskom robom nešto nije u redu, te se opravdano pitaju koliko su bezbedni proizvodi koje svakodnevno kupuju.
Da do ovakvog ishoda može doći zbog korišćenja zabranjenih aktivnih supstanci, upozoreni su od strane stručnjaka i Ministarstvo poljoprivrede i sama ministarka Jelena Tanasković, ali su alarmi ignorisani. Inače, ubrzo nakon "ustoličenja“ Jelene Tanasković u ministarsku fotelju, usledili su protesti nezadovoljnih poljoprivrednika, potom navodni dogovori, pa svinjska kuga i ponovni protesti. Sada će njen rad biti upamćen i po zatrovanom voću i povrću. Naime, Jelena Tanasković je dozvolila interventan uvoz i upotrebu zabranjene aktivne supstance hlorpirifos, koja u Srbiji odavno nije u upotrebi. Deo te supstance je nesumnjivo završio u voćarstvu, a nije bilo tome namenjeno.
Srbija je tako postala deponija za neutrošene zalihe nedozvoljenih supstanci u EU. Shodno tome, scenario vraćanja robe je repriziran, a javnost se pita šta će biti sa zatrovanim voćem, kao i da li Srbiji preti opasnost od zabrane izvoza u Evropsku uniju? Sve što nije u skladu sa dogovorenim uslovima isporuke, kao što su količina pesticida ili kvalitet i vreme isporuke robe koja se izvozi, negativno utiče na reputaciju zemlje.
Rezultati kontrole u Srbiji treba da se usaglase sa kontrolom zemlje u koju se izvozi. Upravo da ne bi došlo do povraćaja zbog kog bi se gubilo poverenje na međunarodnom tržištu, a samim tim i određeno tržište. Jasno je da ako do toga dođe, kupac će biti orjentisan na drugog ponuđača a nama ostaje bruka i sramota.
Komentari 32
ostavi komentar