VUČIĆ I ZELENSKI Raketna diplomatija od 122 milimetra

Početkom meseca je nemački Frankfurter algemajne cajtung pisao da Srbija masovno naoružava Ukrajinu za artiljerijski rat. Prošlog juna se Vučić u intervjuu za Fajnenšel tajms osvrnuo na dokumente američkog Pentagona prema kojima Srbija spada u zemlje koje naoružavaju Ukrajinu, što je Beograd demantovao. Vučić je tada ponovio da je Srbija neutralna.

- Ali, nisam lud, svestan sam da neko oružje može da završi u Ukrajini - rekao je Vučić, ponovivši da je moguće da srpska municija preko posrednika stiže do Ukrajine, ali da o tome nema precizne podatke.

Slično je odgovorio i ministar odbrane Miloš Vučević.

- Da li privatne kompanije kupuju na trećim tržištima i prodaju kompanijama u nekim drugim državama, to nije pitanje za Srbiju, to je međunarodna trgovina. Za nas to može da bude interesantno obaveštajno u smislu informacija, a ne zakonske obavezne ili regulative - rekao je Vučević.  

Ipak, svesno ili ne, prvi čovek srpske vojske je zanemario jednu činjenicu. Naime, njegova izjava da postoji mogućnost da srpsko oružje ipak završava u Ukrajini, pitanje su poštovanja end user sertifikata. U tom dokumentu svaki kupac oružja proizvedenog u Srbiji mora da navede ko je krajnji korisnik tog oružja. Prema međunarodnim pravilima poštovanje end user sertifikata je obavezna.

Što se tiče proizvodnje u "Krušiku", ta fabrika pravi sredstva u takozvanim nestandardnim ili istočnim kalibrima. Glavni "Krušikov" proizvodni artikal su artiljerijske rakete u ruskom kalibru od 122 milimetra i minobacačke mine za minobacače koje su prilagođeni ruskim standardima.

Rakete G2000 kalibra 122mm je ubojito sredstvo koje Ukrajinci mogu samo da požele. Naime, i kod njih i kod Rusa najbrojnije sredstvo vatrene podrške je višecevni lanser raketa BM21 Grad. Osnovna raketa koja se koristi na tom sistemu ima domet od nešto više od 20 kilometara. Međutim, Srbija pravi efikasnu, proverenu raketu dometa od čak 40 kilometara. Generalno, naša industrija ima prolaz na tržištima na kojima se koriste nestandardni kalibri i gde mogu da prihvate takva sredstva.

Kako u praksi može da se dogodi da oružje završi u Ukrajini a da srpske vlasti "nemaju pojma"? Primer sa turskim kompanijama. Oni kupe oružje od srpske kompanije, potom preko povezane firme izvezu oružje u Tursku. Onda to oružje ide u Ukrajinu, kroz papire turska firma ima saradnju sa američkom, ali to oružje ne putuje u Ameriku, ide direktno u Ukrajinu evropskim kanalima. Nekoliko država i firmi je u tom lancu. U Srbiji, naravno, firme Slobodana Tešića.Taj put je kompleksan, a sve da bi se zavarao trag.

Zašto spominjemo Tursku? Srbija ima bliske diplomatske i privredne odnose sa Turskom poslednjih godina. Prema nekim nezvaničnim podacima, Srbija je do početka rata u Ukrajini, u Tursku izvezla oružje ukupne vrednosti 5.993.366 dolara.