Društvo i ekonomija
26. 02. 2024. 16:39 17
SRBIJA, NOŽ I "RIBNIKAR" - zemlja u kojoj se deca saslušavaju više nego odrasli
Naše škole su odavno samo kulise, mučni privid da živimo u civilizovanoj zajednici. Školski ambijent se danas proširio i prelio u jedan nepregledni i nekontrolisani fantomski prostor za nadležne po tom pitanju. Nasilje se u koncentričnim krugovima širi na društvenim mrežama, video servisima, viber grupama i odavno izlazi iz školskih dvorišta, prolazi mimo školskih policajaca. Tako je kao i uvek prazno obećanje predsednika Srbije o bezbednosti u obrazovnim ustanovama potvrđeno. Bezočno je o tome govorio i njegov čauš, prvi policajac Srbije, rugajući se izjavama stručnjaka o sve većem nasilju u školama i činjenicama da će nam se, kao društvu, "Ribnikar" obiti o lobanju. Gotovo idealni stavovi za čvrstu koaliciju zataškavanja.
Još se utvrđuju činjenice i okolnosti pod kojima se u rancu jednog učenika u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" 23. februara našao nož, da li je nož njegov i od koga ga je eventualno uzeo, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije Željko Brkić i naveo da je najvažnije to da nožem nije nikome prećeno i da bezbednost dece nije bila ugrožena.
Prema našim nezvaničnim saznanjima, danas bi čak trebalo da budu i saslušani učenici (u prisustvu roditelja), koji imaju bilo kakva saznanja o ovom događaju. Srbija postaje jedna od retkih zemalja u kojoj se deca saslušavaju više nego odrasli. Poslednje informacije govore da dva odeljenja osmog razreda osnovne škole "Vladislav Ribnikar" više neće pohađati nastavu jer se ne osećaju bezbedno.
Glavni paradoks, kada je reč o školskom nasilju, leži u tome što se od škole očekuje da sprečava nasilje, koje je u društvu dozvoljeno, pa čak i cenjeno. Zbog toga se postavlja pitanje, ko je najodgovorniji za atmosferu u nekom društvu?
Verovatno će platiti upravo deca čije nas vršnjačko nasilje navodno brine i nad čijim navodno misterioznim uzrocima kukamo. Školski ambijent se danas proširio i prelio u jedan nepregledni i nekontrolisani fantomski prostor za nadležne po tom pitanju.
Da spomenemo zataškavanje? Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović je posetila beogradsku Osnovnu školu "Vladislav Ribnikar", gde je u rancu učenika nadjen nož i odmah je izjavila je da je "možda njemu nož ubačen u ranac, a da to nije znao". Ono što se moglo čuti na terenu tokom uviđaja, jeste činjenica da mnogi roditelji dece iz "Ribnikara" svedoče da se radi o učeniku na čije je ponašanje i ranije skretana pažnja upravi škole.
Ostavljao je navodno pre dva, tri meseca uznemirujuće snimke na Tik-Toku, navode roditelji. Isti tvrde da su bili na sastanku tim povodom i smatraju da je "to htelo da se zataška“. Iz škole je tada rečeno da je obavljen razgovor sa detetom i da je sve u redu i da se sve te situacije neće ponavljati.Da se vratimo omiljenom poslu ovog režima, zataškavanju. Jer, kako objasniti javnosti da je otac deteta kod koga je pronađen nož, navodno na odgovornom radnom mestu u policiji? O tome nema ni potvrde ni demantija iz MUP-a.
Za nesreće smo oduvek, po navici spremno optuživali druge. U vreme zločina u "Ribnikaru", tadašnji ministar prosvete je krivca pronašao u video igrama i zapadnim vrednostima. Ministar unutrašnjih poslova je potegao reč terorizam za masovno ubistvo u Mladenovcu. Sveštenstvo SPC-a se odmah rasporedilo po televizijama sa nacionalnom frekvencijom objašnjavajući nam da je "Amerika zemlja bez Boga“. Ni svemoćni dr Branimir Nestorović nije odoleo da za sve optuži strane službe. Samo MI (ne MI6) nismo krivi.
Dok se ćuti, čitava ta situacija asocira na poznatu i vrlo mudru knjigu, naročito za naš kraj, "Ljudi laži“. U njoj autor, psihijatar Skot Pek, kaže da je "laganje istovremeno jedan od simptoma i jedan od uzroka zla“.
Komentari 17
ostavi komentar