Devet mogućih razloga zašto ste često bolesni

Hronični stres, gojaznost, nedostatak sna, ali i genetika i životne navike poput konzumacije alkohola, mogu vas učiniti podložnijim bolestima.

Stres kao tihi neprijatelj imuniteta

Kada je telo pod stresom, oslobađa kortizol, hormon koji može smanjiti upalu. Iako kratkotrajni stres uglavnom nije štetan, dugotrajna ili hronična izloženost stresu može biti problematična. Stalno povišene vrednosti kortizola mogu dovesti do pojačane upale u telu. Osim toga, stres smanjuje broj imunih ćelija, poput limfocita, čineći vas osetljivijima na razne bolesti.

Uticaj prekomerne telesne težine

Gojaznost je značajan faktor rizika za teže oblike bolesti ali i za razvoj srčanih bolesti. Stanja povezana sa gojaznošću, kao što su visok krvni pritisak ili koronarna bolest, dodatno opterećuju i slabe imuni sistem. Prekomerna telesna težina takođe izaziva povišene nivoe upalnih procesa i citokina. Citokini su proteini koji pomažu u borbi protiv infekcija, ali njihov višak može oslabiti imunitet i pogoršati tok bolesti.

Alkohol i oslabljen imunitet

Česta i prekomerna konzumacija alkohola može značajno narušiti funkciju imunog sistema. Problemi sa alkoholom mogu smanjiti broj ključnih imunih ćelija, ostavljajući telo ranjivijim i manje sposobnim za borbu protiv infekcija.

Kako okolina utiče na zdravlje

Zagađenje vazduha može oštetiti imuni i kardiovaskularni sistem, čak i kod dece. Faktori životne sredine poput zagađivača s vremenom postupno slabe odbrambene mehanizme tela. U nekim slučajevima, kao kod astme, zagađenje vazduha može podstaći imuni sistem na preteranu i nepotrebnu reakciju.

Važnost kvalitetnog sna

Nedostatak sna direktno narušava funkciju imunog sistema. Odrasle osobe treba da spavaju najmanje sedam sati svake noći. Mnogi se ne pridržavaju ove preporuke, što može biti jedan od razloga zašto češće oboljevaju.

Hronične bolesti kao faktor rizika

Osobe koje pate od hroničnih bolesti poput dijabetesa, depresije, alergija ili srčanih bolesti mogu imati smanjenu sposobnost borbe protiv infekcija. Pušači takođe spadaju u rizičnu grupu jer je dokazano da pušenje slabi imuni sistem.

Pravilna ishrana

Neadekvatna ishrana, odnosno pothranjenost, direktno je povezana sa slabljenjem funkcije imunog sistema. Iako većina ljudi unosi dovoljno hranljivih materija, oni čija ishrana nije uravnotežena mogu se suočiti sa češćim oboljevanjem.

Higijena kao prva linija odbrane

Mnoge bakterije i virusi prenose se dodirom sa kontaminiranim površinama. Ako često dodirujete takve površine, a ne perete redovno ruke, povećavate verovatnoću zaraze. Pravilno rukovanje hranom, redovno tuširanje i pranje ruku nakon korišćenja toaleta osnovne su higijenske navike koje pomažu u prevenciji bolesti.

Starenje i imuni sistem

S godinama funkcija imunog sistema prirodno opada. Otprilike od srednjih godina nadalje telo postaje manje efikasno u borbi protiv infekcija. To znači da starije osobe mogu češće oboljevati, imati teže simptome i trebati više vremena za oporavak.