Može li država da uvede PRINUDNU UPRAVU na Filozofski fakultet u Beogradu?

Stanković je i u ponedeljak poručio da "odgovornost ni rektora Univeziteta u Beogradu Vladana Đokića ni dekana tog fakulteta Danijela Sinanija nije nešto što je fluidno, nešto što se isključuje".

- Naprotiv, njihova odgovornost nije formalno pravno utvrđena, ali bojim se, kada posmatramo sve činjenice i okolnosti, kada znamo pravne propisa, ona ne može da bude izbegnuta - rekao je Stanković za TV Pink, navodeći da je nemoguće da ne postoji ničija odgovornost za smrt studentkinje na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Dan nakon što se desila tragedija i kada apsolutno nisu bile poznate okolnosti koje su do nje dovele, pa ni ko je uneo pirotehnička sredstva na fakultet, Stanković je stradanje studentkinje povezao sa blokadama i scenariom koji su napisali tabloidi.

Iako je i sam kazao da ne zna kako je pirotehnika dospela u zgradu, izrazio je bojazan da je "u pitanju najgori scenario", "da je prosto ta anarhija u upravljanju namerno korišćena kao dimna zavesa za političko indoktriniranje, a onda i za unošenje pirotehnike za pravljenje nekih performansa koji bi trebalo ponovno da zaljuljaju univerzitetski život u Srbiji".

Najavljujući vanredni inspekcijski nadzor nad radom Filozofskog ministar je "na osnovu svega što je moglo da se do sada čuje", a izjavu je, ponovio davao dan nakon tragedije, ministar je kazao da je bilo "strašnih propusta kada je reč o bezbednosti zgrade" i da će "vanredni inspekcijski nadzor pokazati da mora da se otvori pitanje odgovornosti Danijela Sinanija".

Povodom spekulacija u delu javnosti, pa i među zaposlenima na Filozofskom koji strahuju da bi posledica smrti studentkinje mogla da bude da država uvede prinudnu upravu na tu visokoškolsku ustanovu, pravnici sa kojima su novinari Danasa razgovarali pojašnjavaju da tako nešto prema aktuelnim propisima nije moguće.

Zakon o visokom obrazovanju predviđa mogućnost da dekan kao organ poslovođenja bude smenjen, ali procedura za tako nešto nije jednostavna. Naime, inspekcija može da predloži razrešenje dekana, ali odluku o tome treba da donese savet fakulteta.

- Ministar odluku o razrešenju može da donese tek po isteku propisanih rokova i samo u slučaju nepostupanja saveta. Takođe, zakon ministra ovlašćuje da, kad su ispunjeni propisani uslovi, donese odluku o razrešenju organa poslovođenja, a ne i o postavljenju vršioca dužnosti. Dakle, nema prinudne uprave, već savet imenuje vršioca dužnosti dekana - pojašnjava izvor Danasa sa Beogradskog univerziteta.

Aleksandar Baucal, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, potvrđuje da, prema važećem pravnom okviru, uvođenje prinudne uprave na fakultete nije predviđeno na način na koji postoji u sistemu osnovnog i srednjeg obrazovanja. Univerziteti, dodaje, uživaju ustavom garantovanu autonomiju, što predstavlja ključni civilizacijski mehanizam zaštite od direktnog upravljačkog mešanja države u rad fakulteta.

- Međutim, "vlast" koja želi da privatizuje državu koju su prethodne generacije mukotrpno gradile i čuvale, "vlast" koja ne preza od kršenja Ustava i zakona, čak i onih koje je sama predložila i izglasala, "vlast" koja je izgubila podršku većine građana, takva "vlast" može da napiše na papiru šta god želi čak iako je to suprotno zakonima. Zato nije pitanje da li "vlast" može da proba da uradi nešto što je suprotno zakonu, već šta ćemo mi u akademskoj zajednici da učinimo i kako će građani i društvo da brane svoje univerzitete. Uveren sam da bi takav pokušaj dodatno mobilisao, ujedinio i ojačao akademsku zajednicu i društvo, dok bi "vlast" postala slabija i nestabilnija pošto bi dodatno razotkrilo da ona nije zainteresovana za dobrobit društva, već samo za svoje lične interese - kaže Baucal.

On ukazuje na doslednost akademske zajednice u ovoj situaciji i duple standarde "vlasti" i građana koji je još uvek podržavaju.

- Kao u slučaju ubistva 16 osoba prilikom pada nadstrešnice koju je "vlast" rekonstruisala, akademska zajednica je tražila objektivnu i profesionalnu istragu. Kao u slučaju nadstrešnice, akademska zajednica traži da se utvrdi istina u vezi sa ovim tragičnim događajem na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kao i da se utvrdi eventualna odgovornosti za gubitak jednog mladog života. Dakle, akademska zajednica primenjuje isti princip u obe situacije - kaže Baucal.

Primećuje da "vlast" primenjuje dvostruke standarde.

- U slučaju nadstrešnice sprečava objektivnu i profesionalnu istragu i utvrđivanje odgovornosti, a u slučaju tragičnog gubitka života naše studentkinje želi da lažira činjenice (kao što je, na primer, postojanje pirotehnike na fakultetu) da bi utvrdila nepostojeću odgovornost. Zato pozivam sve simpatizere "vlasti", kada strasno zahtevaju utvrđivanje odgovornosti fakulteta u ovom slučaju, da isti princip primene na slučaju ubistva 16 osoba na Železničkoj stanici u Novom Sadu. I već ćemo napraviti ogroman korak u pravcu uspostavljanja normalnog društva - navodi Baucal.

On skreće pažnju na činjenicu da se jedna mlada osoba našla u izuzetno teškoj životnoj situaciji i da takve situacije mogu da zadese svakoga, a posebno su teške za mlade ljude.

- U tim trenucima presudnu ulogu ima dostupnost razumevanja i podrške. Zato smatram da, uz sve druge važne teme, ne smemo izgubiti iz vida potrebu da sistemski unapređujemo psihološku podršku mladima, kako bi svako ko se nađe u krizi imao adekvatan oslonac - poručuje Baucal.