Društvo i ekonomija

[ Izvor: 021.rs ]

22. 02. 2024. 21:17 28

Kupovna NEMOĆ: Ni 100.000 ne pokriva potrošačku korpu

Iako u pojedinim gradovima prosečna plata prema zvaničnim statistikama prelazi 100.000 dinara, ni ona ne može da pokrije prosečnu potrošačku korpu.

Ako uzmemo u obzir da odrednica "prosečna", kada je reč o mesečnoj zaradi, nije baš najpreciznija, te da realna zarada, ona koju prima oko polovine zaposlenih u Srbiji, ne prelazi 67 hiljada dinara, a da je minimalac 45 hiljada, možemo zaključiti da mnogi građani Srbije o prosečnoj potrošačkoj korpi mogu samo da sanjaju, piše portal 021.rs.

U još goroj situaciji su penzioneri sa najnižim penzijama koje iznose oko 25 hiljada dinara i primaoci socijalne pomoći koji dobijaju oko 11 hiljada mesečno. Ne pomaže ni to što su osnovne namirnice drastično poskupele u odnosu na prethodne godine.

U Izveštaju o kupovnoj moći stanovništva za oktobar 2023. godine Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine navodi da je prosečna potrošačka korpa za taj mesec iznosila 100.720 dinara, što je za 167 dinara više u odnosu na septembar iste godine, a skoro 10 odsto više u odnosu na oktobar 2022.

Minimalna potrošačka korpa bila je 52.239 dinara, a u odnosu na godinu ranije, bila je za 9,8 odsto veća.

Prosečna zarada u Srbiji je u oktobru 2023. godine bila 119.791 dinar sa porezima i doprinosima, dok je neto zarada bila 86.768 dinara. Iako su bruto i neto zarade tokom prošle godine u odnosu na 2022. godinu porasle za oko 15 odsto, realan rast je samo 1,4 odsto.

Prosečna zarada nije mogla da pokrije prosečnu potrošačku korpu u mesecu za koji je rađen izveštaj. Za jednu prosečnu potrošačku korpu bilo je neophodno izdvojiti 1,16 prosečnih zarada. Za pokriće minimalne potrošačke korpe bilo je potrebno izdvojiti 0,60 prosečne zarade.

Potrošačke cene u oktobru 2023. godine povećane su za 8,5 odsto za samo godinu dana. Najviše su poskupeli obrazovanje, odeća i obuća i oprema za stan, a potom i stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva. Posmatrano po gradovima, u oktobru 2023. godine, kupovnu moć iznad proseka republike imali su Beograd, Niš i Novi Sad.

Kada se gleda po gradovima, neobično je to što je prosečna potrošačka korpa u oktobru prošle godine bila skuplja u Novom Sadu nego u Beogradu. Beograđani su za prosečnu potrošačku korpu izdvajali 104.779 dinara, dok su Novosađani plaćali čak 8.000 dinara više. S druge strane, za minimalnu potrošačku korpu Novosađani su plaćali 56.093 dinara, a Beograđani 4.000 više.

Uporednim pregledom strukture potrošačke korpe vidi se da građani Srbije troše više od 40 odsto primanja na hranu i bezalkoholna pića. U proseku, potrošimo više od 40 hiljada dinara na namirnice mesečno. Kada je reč o minimalnoj potrošačkoj korpi, građani izdvajaju skoro polovinu svojih primanja na hranu.

Drugo najveće izdvajanje je za stanovanje, vodu, struju, gas i gorivo. Na to trošimo oko 20 odsto svojih prmanja. Najviše štedimo na obrazovanju, restoranima i hotelima. Malo, između 1.300 i 3.500 dinara mesečno, se troši na odeću i obuću.

Kada se uporedi potrošnja sa cenom radnog sata, zaključuje se da za litar jestivog ulja mora da se radi 21 minut. Da bi se kupio kilogram svinjskog mesa sa kostima, mora da se radi sat i po vremena. Za kilogram kafe zaradi se za tri i po sata, a za kilogram pšeničnog brašna za devet minuta. Kada su neke veće investicije u pitanju, poput mašine za pranje rublja i LCD televizora, potrebno je raditi između pet i osam dana. Da bi kupio automobi, građanin sa prosečnim primanjima, mora da radi dve godine i dva meseca.

Da su neka poskupljenja u neskladu sa rastom zarada pokazuje i podatak da se 2020. godine za jednu prosečnu zaradu moglo kupiti 134 kilograma svinjskog mesa sa kostima, a 2023. godine tek 111 kilograma. Takođe, 2021. godine se za jednu prosečnu platu moglo kupiti 717 litara mleka, a prošle godine 579.

Drastičan primer poskupljenja je i krompir. Prošle godine je moglo da se kupi 789 kilograma ovog povrća za jednu prosečnu zaradu, a samo tri godine ranije čak 1.197 kilograma. U oktobru je građanin sa jednom prosečnom platom mogao da kupi 4.462 komada jaja, a prošle godine tek 3.809.

Razlike između sadržaja minimalne i prosečne potrošačke korpe ukazuju i na to da se porodice sa nižim primanjima uzdržavaju od kupovine pojedinih artikala, pa čak i onih koje su neophodne za zdravlje i ishranu.

Prema izveštaju ministarstva, tročlana porodica koja troši prosečnu potrošačku korpu mesečno kupi 25 hlebova, a ona koja troši minimalnu kupi 22. Na voće se u prosečnoj potrošačkoj korpi potroši više od 2.000 dinara, a u minimalnoj oko 1.100. Minimalan izdatak za meso je 5.577 dinara, a prosečan 11.038 dinara. Na mleko, mlečne proizvode i jaja u prosečnoj potrošačkoj korpi izdvoji se oko 7.900, a u minimalnoj 5.282 dinara.

Kada se govori o cenama u marketima, ono što mnogi građani u Srbiji, ali i udruženja potrošača vide, jeste da su mnogi proizvodi u Srbiji skuplji nego u drugim zemljama u kojima je životni standard viši. Guvernerka Narodne banke Jadranka Tabaković juče je, komentarišući ovo navela da je "nerealno očekivati iste cene u Srbiji i drugim zemljama". Priznala je, ipak, da pojedini trgovci u Srbiji zloupotrebljavaju trgovačke marže.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 28

ostavi komentar
Vidi još

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se
Pravila komentarisanja
Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici i kvalitetniji komentari.
Direktno.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo. Komentari koji sadrže govor mržnje i psovke, takodje neće biti objavljeni.
Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije, već samo autora komentara.


Ravnopravnost

Zoran Živković [12.04.2024.]




Video dana

Pevanje na kiši

Anketa

Da li će Partizan igrati polufinale Kupa protiv Crvene zvezde?

Rezultati