Preti li nam epidemija morbila?

O morbilima se, kažu stručnjaci, već sve zna. A ono što je vrlo opasno u vezi sa ovom bolešću je to što je oboleli zarazan pet dana pre i pet dana nakon pojave ospe, što potpomaže širenju. Obolevanje od malih boginja dovodi do pada imuniteta, što pogoduje pojavi drugih oboljenja, a među posebno opasnim izdvajaju se upale mozga, koje povećavaju smrtnost.

Imunolog Dragan Delić kaže da je smrtnost kod naše dece koja su bila hospitalizovana između pet i šest odsto. On ističe da su morbile davno trebalo da odu u muzej medicine, kao što je otišla variola vera, jer se vakcinacija u Srbiji sprovodi od 1968. godine.

- Četiri miliona dece u svetu umre od infektivnih bolesti, koje imaju svoju vakcinu. Nedopustivo je da nam deca u 21. veku umiru od infektivnih bolesti za koje postoji vakcina. Neko je za to odgovoran - kaže Delić za N1.

Doktor Dragan Janković iz Svetske zdravstvene organizacije za N1 navodi i da morbili nisu samo problem kod nas, nego i u celom razvijenom svetu, a da je u drugim zemljama problem još veći.

- U Evropi smo bili blizu eliminacije morbila, što bi značilo da nemamo domaće morbile koje su u cirkulaciji u zemljama Evrope, ali su se održali u drugim delovima sveta, pa imamo uvoz slučajeva. U toku 2023. morbile su potvrđene u 58.000 slučajeva u 41 od 53 zemlje Evrope, što je 62 puta više nego 2022. Ove godine se cirkulacija nastavlja i neophodno je uraditi nešto što pre - kaže on.

Janković upozorava da velika infektivnost morbila pokazuje da je potrebno da obuhvat imunizacije bude 95 odsto i to sa dve doze vakcine.

- MMR vakcina se u Srbiji pojavila devedesetih godina, nekoliko godina posle 2.000. imali smo prihvatljiv obuhvat imunizacije, koji je nakon toga u padu - objašnjava on.

Delić upozorava da se, kada 30 odsto populacije nije vakcinisano, smatra se da epidemija kuca na vrata. Problem današnjice su, kako navodi nedostatak zdravstvenog obrazovanje, nepoštovanje zakona i defanzivna medicina.

- Možemo da očekujemo da se desi, možda ne u celoj zemlji, ali u nekim regionima gde je obuhvat vakcinacije nizak da. Po mom mišljenju, mi živimo u jednom vremenu zabluda. Zdravstveno obrazovanje i vaspitanje našeg stanovništva preuzele su društvene mreže i to je ono što je veliki problem. Postoje velike zablude da su infektivne bolesti benigne i da ih treba preležati. Problem je i defanzivna medicina, odnosno to što se naši lekari povlače pred agresivnim stavom pojedinih roditelja - kaže Delić.

Potreban informisan pristanak na vakcinaciju

Advokat Marina Mijatović ističe da niko ne može da nas natera da prihvatimo neki medicinski tretman, u koji spada i vakcinacija i da treba da postoji vrsta pristanka, koji mora da bude informisan.

Ipak, dodaje da je u nekim zemljama vakcinacija dobrovoljna, a u nekim obavezna.

- Represija ne daje rezultate. Tako nećemo smanjiti broj, nego možemo da dođemo do toga da on bude sve veći. Potrebno je da roditelji i pedijatri razgovaraju i dobiju prave informacije - kaže ona.

Janković upozorava da je problem kad se odluke donose na osnovu nepravilnih informacija.

- U Italiji, Francuskoj i Nemačkoj vakcinacija protiv morbila je postala obavezna. Skandinavske zemlje nemaju zakon, a obuhvat nikad nije ispod 90 za bilo koju vakcinu. Dokle god postoji slučaj širenja malih boginja bilo gde u svetu, mogućnost uvoza u evropski region postoji, ali se neće širiti epidemijski, ako je vakcinacija odrađena rutinski za osetljivu populaciju. Međutim, problem je što se pravi autoriteti jednako slušaju kao pseudo autoriteti. Problem su ne oni ljudi koji nisu sigurni, već oni koji su sigurni da nešto nije dobro bez racionalnog obrazloženja za to - objašnjava on.

Janković, takođe, navodi podatak da u evropskom regionu obuhvat vakcinacije MMR vakcinom nije pao ispod 92 odsto.

- Roditelji i dalje veruju vakcini. Međutim, postoji grupa koja deluje mnogo glasno i stvara mnogo pometnje kod onih koji nemaju dovoljno informaciija - navodi Janković.

Prema rečima imunologa Delića, problem je i u tome što je poverenje između lekara i pacijenata generalno izgibljeno.

- U Srbiji lekarima primarne zdravstvene zaštite veruje 54 odsto ispitanika, a 38 odsto njih specijalistima, što je veliki problem. Bojim se da je politika previše ušla u naš zdravstveni sistem i bavi se stručnim pitanjima. Za mene je vakcinacija par ekselans stručno pitanje o kome mogu da diskutuju samo meritorne osobe. Međutim, u medicinu su se svi umešali, pa i laici. To je nedopustivo. Prevashodno je potrebno vratiti poverenje u zdravstveni sistem - zaključuje Delić.