Skela za zarobljene životinje - danas, sutra, malo sutra...

Pa dok nađu skelu. A skela veličine manje dnevne sobe - 8 metara puta 12 metara funkcionera i zaštitnika ljudi i životinja.

Osnovno pitanje je: Gde je barža koju su godinama koristili stočari sa Krčedinske ade? Oteta! Ukradena! Pa što je policija ne vrati stočarima?! Ovde je običajno pravo: Ko je jači neka tlači!

Mi, građani - proveli smo Božićne praznike u bolu zbog patnje izgladnelih i poplavljenih životinja na Krčedinskoj adi! Ne ponovilo se! Uvek sam se snegu obradovala, ali... Kad sam videla sneg u ponedeljak ujutro osetila sam se tako bespomoćno.

Upravljači su se nadali da će Božićna euforija sa opijanjem i pucanjem zaglušiti jecaje očajnog stočara i patnju njegovih životinja. Preostale životinje (više od pola je pokradeno pre poplave, pa je više od pola stradalo čekajući da za poplavu sazna Marinković, pa da proradi lanac komandovanja Marjan - Mirović - Marinković).

I kad smo čuli da je problem "rešen", onda... Agonija se nastavlja sa skelom. Možda sutra, možda malo sutra. Kad je "rešavanje" u funkciji zamajavanja javnosti performansom sa hranjenjem životinja.

Iz državnih medija smo saznali da su nahranjene životinje koje nikad nisu bile gladne i da samo što nisu spašene.

Sistem "fercera" - lanac naredbi funkcioniše: Marjan Miroviću, Mirović Marinkoviću! Marinković traži skelu... Skela još nije nađena a kad će... ne znamo! Danas, sutra, malo sutra... Sreća pa životinje ne znaju koji ih sistem spašava!

Sistem je funkcionisao sve do trenutka kad je Mile spomenuo uzrok svojih nevolja i kad smo pomislili - sad će konačno sve biti u redu, vidimo da se sistem oporavio od tog udarca i sve po starom: danas, sutra, malo sutra!

Pao je ovaj sneg da svaka zverka pokaže svoj trag. Ova poplava je na površinu izbacila neku braću, pa Marjana... Koliko bola, koliko očaja, koliko beznađa, koliko naredbi i komandovanja, koliko uginulih životinja...

Da bi se obogatio M...