Vršnjačko nasilje i agresivnost dece u porastu

Takođe, uprava škole o tome nije želela da govori, kao ni resorno ministarstvo, a ni savet roditelja nije hteo pred kamere. Nastavnica je na bolovanju, a kako su za ovaj portal rekli roditelji, agresivno ponašanje tog učenika traje nedeljama. Na nasilje u školama postali smo naročito osetljivi posle tragedije koja se desila u "Ribnikaru".

- Bilo je neophodno da uprava škole odmah reaguje, tako što bi formirala jedan tim koji bi činio odeljenski starešina, đaci koji pohađaju taj razred sa nastavnikom, roditelji, i da svi zajedno nađu model kako bi se pojačao vaspitni proces sa ovim učenikom - rekla je članica Saveta za borbu protiv vršnjačkog nasilja Tatjana Macura.

Stručnjaci kažu da su vršnjačko nasilje i agresivnost dece u porastu i da se Centri za socijalni rad uključuju u rešavanje tog problema, ali tek kada ih o tome obavesti škola, kada se nasilje već dogodi.

- Uloga Centra za socijalni rad je da po dobijanju informacije od škole i o svim onim informacijama šta je sve škola preduzela u radu sa ovom porodicom, ima takođe da se uključi intenzivno u rad u delu procene, odnosno provere da li je to dete ranije evidentirano u Centru za socijalni rad, da li je imalo problema u ponašanju, na koji način funkcioniše njegova porodica, da li je to dete eventualno žrtva nasilja, bilo u porodici ili nekog trećeg lica, pa čak i vršnjačkog nasilja - rekla je Sandra Perić iz Komore socijalne zaštite.

Ličnost i modele ponašanja roditelji kod deteta formiraju do sedme godine. Posle toga veći uticaj ima okruženje, ali psiholozi kažu, roditelji moraju da ih usmeravaju sve dok ne odrastu.

- Najbitnije je da se stvori ta povezanost i poverenje, da dete kada ima problem može da dođe svom roditelju, da mu to kaže. Tada roditelj može da ima i ulogu prijatelja donekle, podrška, prijateljstvo i kontrola, naravno. Roditeljska kontrola je jako bitna u nekim zdravim granicama, da proveri s kim se druži, kako provodi svoje slobodno vreme, kakav je u školi, jednostavno da bude uključen u njegov život - rekla je psihološkinja Sanja Dabović Perašević.

Samoća, traženje podrške u lošem društvu, ljutnja i bes glavni su okidači za pojavu vršnjačkog nasilja, koje bi moglo da se izbegne kada bi roditelji sa decom razgovarali i kada bi na vreme postavili granice šta se sme, a šta ne sme. Čak i kada se dogodi vršnjačko nasilje, sve može da se popravi. Nekom detetu je dovoljan samo jedan razgovor sa psihologom, nekom nekoliko meseci ili godina, ali u ceo proces moraju da se uključe i roditelji.