Masovno zatvaranje prodavnica po Srbiji zbog Vučićevih marži

"Ovo su čudesne mere koje će doprineti boljem životu miliona naših građana. One su plod njihovih zahteva, a ja vas molim da nam i dalje ukazujete na to šta možemo da uradimo i da zajedno idemo u promene". Ovako je Aleksandar Vučić krajem avgusta najavio paket ekonomskih mera, kojim je prednjačilo ograničenje marži na čak 20.000 prehrambenih i drugih proizvoda u marketima, piše Vreme.

Paket ekonomskih mera, uz povećanje minimalca i olakšice za plaćanje struje, predstavio je kao značajno poboljšanje standarda života svih građana Srbije.

Neki od tih građana bi ipak zbog ovih mera mogli da ostanu bez posla. Jer, kako govore izvori Vremena, kao direktna posledica ograničenja marži gotovo svi veliki trgovinski lanci odlučili su se na zatvaranje pojedinih prodavnica, pa bi radno mesto moglo da izgubi nekoliko stotina ljudi.

Katanac na brojnim radnjama - ljudi na birou

Lanac prodavnica Gomeks je tako već zatvorio tri prodavnice u Novom Pazaru, jednu u Čačku i dve na Zlatiboru. Pre toga je iz kompanija otišao osnivač firme Goran Kovačević, koji je medijima čitav niz godina bio poznat kao čovek koji uvek govorio ono što misli. Iako je javno objavljeno da se Kovačević povukao, zapravo je otišao pod pritiskom jer se nije slagao sa trenutnom ekonomskom politikom države i javno ju je komentarisao, govore izvori poznati redakciji.

Gomeks će troškove morati da nastavi da reže, pa će do novembra zatvoriti ukupno 15 prodavnica, od kojih najviše u Kragujevcu, Novom Pazaru, Smederevskoj Palanci… Katanac će biti stavljen i na jednu trgovinu u Beogradu.

Da su neke trgovine već zatvorene, svedoči i obaveštenje o njihovom zatvaranju na ulazu u radnju. Na vratima prodavnica stoji jednostavna poruka za potrošače, da je trgovina zatvorena, ali ne i objašnjenje zbog čega. U slučaju da su radnje zatvorene privremeno ili trajno zbog kontrole i naloga različitih inspekcija, ova informacija bi morala da se nađe na vratima.

Na sličnu strategiju primorani su, prema nezvaničnim informacijama, i iz DIS-a, koji zatvara radnju u centru Beograda i još dva objekta u drugim gradskim opštinama. I Merkator će do kraja godine zatvoriti više desetina objekata i tako otpustiti ili prebaciti veliki broj zaposlenih, dok Delez planira da stavi katanac na deset svojih prodavnica.

Vreme je kontaktiralo sve lance prodavnica koje, navodno, planiraju da zatvore radnje ili su već to učinili. Do objavljivanja ovog teksta i pomenutog roka, niko od njih nije iskoristio priliku da potvrdi ili opovrgne ove tvrdnje.

Da li je opala kupovna moć?

Kao jedno od objašnjenja za zatvaranje prodavnica mogao bi da se ponudi i pad kupovne moći građana. Ipak, ekonomista Saša Đogović kaže da promet u trgovinama nije opao, iako je manji od očekivanog.

- Verujem da je zatvaranje prodavnica direktni učinak ograničenja marži - govori Đogović.

- Trgovinski lanci jednostavno idu na zatvaranje objekata koji su im najisplativiji, kako bi napravili uštede i na nogama dočekali da istekne ovaj ograničeni vremenski period tokom koga će postojeće marže biti na snazi.

Dodatno su na troškove uticali i drugi parametri na koje je država uticala, poput povećanja cena struje i minimalca.

- Ukoliko trgovine ne mogu da povećaju cene, što je očekivano u ovim uslovima, one snižavaju troškove - dodaje ekonomista.

- Za posledicu bismo mogli da imamo da će ljudi koji rade za najmanje plate dočekati radosno povećanje minimalca, ali da će zato deo njih završiti na tržištu rada.

Otkud priča o maržama

Đogović je već ranije komentarisao kako će ova mera državi doneti samo privremene pluseve kod željenog biračkog tela, a čim istekne, njeni efekti će za potrošače biti mnogo gori.

Tema prekomernih trgovačkih marži pojavila se pre dve godine, a otvorila ju je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, u trenutku kada je inflacija divljala. Ona je tvrdila da je inflacija toliko visoka zbog spoljnih faktora, ali se ispostavilo da druge države ipak imaju osetno niži rast cena. Onda se guvernerka okrenula trgovcima, o čemu je pisao Demostat.

Država je krenula da češlja trgovinske lance, a čak je pretila i uključivanjem BIA kako bi se utvrdilo ko i zašto diže cene. Nedugo zatim, Vlada je od Republičkog zavoda za statistiku zatražila analizu trgovačkih marži.

Nisu im se dopali rezultati

Međutim, rezultati istraživanja RZS izgleda da nisu ispunili očekivanja zvanične politike, jer je utvrđeno da je kod vodećih 20 trgovinskih kuća u zemlji, koje drže 83 odsto tržišta, prosečna stopa bruto marže (za sve proizvode) iznosila 14,6 odsto.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ovo istraživanje ipak zanemario:

- Ustanovljeno je da su u prethodnom periodu četiri najveća trgovinska lanca, od 2016. do 2023. godine podigli svoju bruto trgovačku maržu sa 19 na 36 odsto. Gotovo duplo - izjavio je predsednik u oktobru prošle godine.

A Vlada je zatražila od RZS-a da ponovo izvrši analizu tržišta i trgovačkih marži, tvrdi Demostat, ali je odluka o ograničenju marži doneta pre nego što je novo istraživanje završeno.