Građani brinu zbog nasilja, nemaštine i korupcije

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) je tokom septembra uradio istraživanje javnog mnjenja o stavovima građana Srbije o nasilju.

- Iako ekonomski problemi muče ljude više nego nasilje, ipak se odsustvo socijalne pravde i korumpiranost sistema prepoznaju kao nasilništvo države nad sopstvenim građanima. U izuzetno velikom broju građani su ne samo zabrinuti zbog rasprostranjenosti vršnjačkog, porodičnog i drugih evidentnih oblika fizičkog i psihološkog nasilja, nego su i svesni tereta strukturnog nasilja koje pritiska Srbiju - navode iz ove organizacije.

"Nemaština, nezadovoljstvo, nepoverenje"

Uprkos naporima države da istakne kako pokušava da materijalno pomogne svima i prikaže se kao prijatelj "običnog čoveka", najviše građana navodi tešku ekonomsku situaciju (inflaciju, odnosno rast cena) kao problem koji ih lično pogađa.

U tom poretku nedaća ekonomiju slede sveprisutnost nasilja u društvu, korupcija, bahatost i nemar vlasti.

- Tri četvrtine građana smatra da su u Srbiji donekle ili veoma rasprostranjeni vršnjačko nasilje, nasilje nad ženama, porodično nasilje i generalno nasilni zločini. Čak 77 odsto građana kaže da nikada ne možete biti dovoljno oprezni u odnosu s ljudima, a manje od petine njih iznosi stav da se većini ljudi može verovati - navode iz ove organizacije.

Kako ocenjuju odgovor države na nasilje?

Građani su podeljeni u odnosu na pitanje da li je država adekvatno reagovala posle masovnih ubistava počinjenih 3. i 4. maja.

- Dok 41 odsto veruje da je reakcija bila adekvatna, 42 odsto ima suprotan stav. Kao potvrda primerenog delovanja ističu se tri stvari: hapšenje počinilaca, veće prisustvo policije u školama i akcija za predaju oružja - pokazuje istraživanje.

Nešto manje od polovine građana veruje da je država posle zločina u "Ribnikaru" i selima oko Mladenovca i Smedereva počela sistemski da traži rešenja za sprečavanje nasilja, a 40 odsto njih smatra da država samo pokušava da skine sa sebe svaku odgovornost.

- U odnosu na obustavljeni rad skupštinskog anketnog odbora, 46 odsto građana smatra da je time propuštena prilika da se preduprede slični događaji u budućnosti, a 18 odsto misli da bi to telo ugrozilo istragu o zločinima - navode iz Crte.

Strukturno nasilje

Građani vide Srbiju kao zemlju socijalne nepravde.

Tri četvrtine ističe da je barem donekle rasprostranjena nejednakost građana u pogledu šansi za školovanje, zaposlenje, lekarsku pomoć ili pravičan tretman na sudu, a skoro polovina njih (48 odsto) smatra da je takvo strukturno nasilje veoma rasprostranjeno.

- Čak 90 odsto građana smatra da je nekažnjavanje nasilnika u slučajevima nasilja nad ženama ili među vršnjacima svojevrstan oblik nasilja državnih organa, 70 odsto njih nasiljem označava i pristrasnost i nedoslednosti u radu sudstva i tužilaštva. Još je veći udeo onih koji nemogućnost ostvarivanja zagarantovanih prava bez potezanja veza ili davanje dozvola za gradnju objekata koji ugrožavaju životnu sredinu smatraju čestim primerima nasilja - ima ih po 72 odsto - navode iz Crte.

Preko 80 odsto građana kao medijsko nasilje prepoznaje emitovanje neprimerenih sadržaja, plasiranje lažnih informacija i govora mržnje.