"Usporio" završetak brze pruge Beograd - Budimpešta

Rokovi za izgradnju pruge Beograd - Budimpešta više puta su se pomerali i probijali, pa i onaj za povlačenje novca iz ruskog kredita za jednu deonicu pruge, zbog čega smo, prema saznanju BIRN-a, platili milionske penale.

Vučić je 23. decembra 2015. godine, na svečanoj promociji projekta modernizacije i izgradnje te pruge na Ranžirnoj železničkoj stanici Novi Sad, rekao da je dogovoreno da i pruga Beograd - Novi Sad mora biti otvorena 2018. godine.

- To je velika stvar za našu zemlju. Sve ćemo završiti za dve i po godine. Očekujem da sa kolegama iz Kine i Mađarske zajedno pođemo od Beograda do Budimpešte, da pokažemo šta sve može da se uradi kada su ljudi posvećeni i veruju - naglasio je Vučić.

U obećanjima je prošla i ta i naredna godina, da bi radovi na deonici Beograd - Stara Pazova zvanično počeli tek na jesen 2017.

A tadašnja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović potpisala je 7. jula 2018. godine u Sofiji komercijalni ugovor za izgradnju treće deonice brze pruge Beograd - Budimpešta na teritoriji Srbije, od Novog Sada do Subotice, vredan 943 miliona evra.

- Izgradnja brze pruge Beograd - Budimpešta najvažniji je i najvredniji infrastrukturni projekat trenutno u Srbiji i regionu. Ovaj projekat važan je ne samo za Srbiju, nego i za povezivanje sa regionom i EU, kao i za povezivanje srednje Evrope sa lukom Pirej, u okviru kineske inicijative "Jedan pojas, jedan put". Radovi su već počeli na 75 kilometara pruge od Beograda do Novog Sada, gde rade kineske i ruske kompanije. Od danas imamo i ugovor za preostali 108,1 kilometar, na kom bi radovi mogli da počnu u 2019. godini - kazala je tada Mihajlović.

Nasleđen "prioritet"

Prugu do Budimpešte kao prioritet postavio je i ministar koji je nasledio Zoranu Mihajlović – Tomislav Momirović.

A onda je rok za završetak pruge pomeren. Vučić, tada već predsednik Srbije, 30. maja 2020. izjavio je da bi kompletna brza pruga od Beograda do Budimpešte trebalo da bude završena do 2024. godine, što bi značilo, dodao je, da će se od tada između dva grada putovati dva sata i 45 minuta.

Na konstataciju da je tokom prethodnih kampanja rekao da će brza pruga do Mađarske biti završena do kraja 2018. godine, Vučić je rekao da u infrastrukturnim projektima ima "bezbroj problema".

Želeo bi, kazao je, da se brza pruga "produži do Niša i Preševa", što bi, kako je rekao tada, trebalo da bude "gotovo izvesno ako se postignu dobri ekonomski rezultati".

A onda smo u rubriku "prvi put u istoriji Srbije" 19. marta 2022. godine upisali polazak brzog voza na relaciji Beograd - Novi Sad. Bilo je to za vlast "ostvarenje sna", a za građane ostvarenje obećanog, ali sa zakašnjenjem od nekoliko godina. Ostalo je zebeleženo da je svečana, prva vožnja sada popularnog voza "Soko" trajala 35 minuta i da je voz išao 200 kilometara na sat. Toj vožnji prisustvovali su, između ostalih, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Mađarske Viktor Orban.

Dvojica državnika svečano su otvorila 18. oktobra 2021. radove na rekonstrukciji i modernizaciji železničke pruge Subotica - Horgoš - državna granica sa Mađarskom (Segedin).

Tada je najavljeno da je rok za završetak radova novembar 2022. godine, kao i da je vrednost posla na srpskom delu pruge 12,3 milijarde dinara, odnosno oko 100 miliona evra. I taj rok je probijen.

Novi rok je - oktobar ove godine, ako je verovati ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goranu Vesiću.

- Pruga Subotica - Segedin je izgrađena i od oktobra se kreće sa putničkim saobraćajem, a u naredne dve godine radiće se zajednički pregled putnika na stanici. Od 2025. godine imaćemo zajednički granični prelaz u Segedinu - najavio je ministar.

Inače, rekonstrukcija železnica finansira se iz kredita, deonica od Prokopa do Stare Pazove iz kineskog, a od Stare Pazove do Novog Sada iz kredita koji je Srbija dobila od Rusije. Deo je inicijative - "Pojas i put".

N1 je ranije pisao i vozovima predviđenim za ovu brzu prugu koji saobraćaju na deonici Beograd - Novi Sad. Tri elektromotorna voza kompanije Štadler, koja mogu da se kreću brzinom do 200 kilometara na sat, Srbija je platila 62.197.200 evra sa PDV-om. Ponuda Štadlera bila je jedina koja je pristigla na tender koji je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture raspisalo početkom februara 2021, a ugovor je, prema podacima Portala javnih nabavki, dodeljen u ponedeljak, 5. aprila.