Stranačko "botovanje" o našem trošku

Objavljivanje spiska sa više od 14.000 naloga na društvenim mrežama, preko kojih je promovisan vladajući SNS, kao i brojni podaci o tim osobama, koji su objavljeni kasnije, otvaraju mnoga pitanja na koja nijedan državni organ još uvek nije ni pokušao da odgovori.

Autentičnost i pokušaj osporavanja: Spisak je originalno objavljen 8. jula 2023. na blogu Tviter korisnika Dragan Vidaković Mrki P.S.Gerila, uz tvrdnju da potiče iz SNS. Na spisku se nalazi 14.310 naloga na društvenim mrežama, dok je broj osoba za koje se tvrdi da stoje iza tih naloga znatno manji - prema mom proračunu 3.163.

Nekoliko dana kasnije, predsednik SNS, Miloš Vučević, najpre je čoveka koji je objavio spisak predstavio kao osuđenog kriminalca, koga Švajcarska odbija da izruči Srbiji. To može da bude istinito, ali i dalje ništa ne govori o autentičnosti spiska. Ujedno je Vučević ustvrdio da se "botovanje" u SNS "ne radi organizovano", ali da stranka pruža "podršku onima čiji su lični podaci objavljeni". Inače, objavljivanje ličnih podataka je zaista protivzakonito. Međutim, isto važi i za izradu spiska, osim ako je pribavljena pisana saglasnost svih koji su se na njemu našli.

Iako autentičnost spiska nije potvrđena, bilo od strane SNS ili nekog državnog organa, na to da bi moglo biti reč o dokumentu iz ove stranke ukazuje nekoliko okolnosti. Najpre, srpski novinari su odavno pisali o softverima koje je SNS koristio za organizovano objavljivanje na internetu, a zatim su kompanije Tviter i Meta ugasile nekoliko hiljada naloga iz Srbije zbog nedozvoljenih aktivnosti (u smislu njihovih pravila) u korist vladajuće stranke. Potom su objavljene dodatne informacije o mnogim ljudima sa spiska, gde se ispostavilo da je reč o političkim funkcionerima iz SNS (odbornicima, na primer), ali i o rukovodiocima ili zaposlenima u javnim institucijama.

Šta je "botovanje" i šta (ni)je dozvoljeno: Uglavnom je reč o postavljanju objava na društvenim mrežama i komentara na onlajn medijima, najčešće pod pseudonimom. Ono što razlikuje "botovanje" od korišćenja ustavnog prava slobode govora jeste organizovanost delovanja - npr. postavljanje istovetnih komentara, fotografija i snimaka, ili, u usavršenoj verziji, vođenje kampanje sa istim ključnim porukama, ali "svojim rečima".

Za razliku od pravila pomenutih kompanija, ništa od toga po srpskim zakonima, u načelu, nije zabranjeno. Teško je čak i zamisliti da bi bilo moguće očuvati ustavno pravo slobode izražavanja (sopstvenog) mišljenja, ako bi neki državni organ dobio ovlašćenje da procenjuje da li je mišljenje koje se izražava u stvari tuđe.

"Botovi" ipak mogu doći u sukob sa zakonom, na primer, ako nekog vređaju ili mu prete. U stvari, isto kao bilo koji drugi tviteraš. I tu nije kraj.

Stranačka internet brigada u javnom sektoru: Ubrzo po objavljivanju spiska, Ivan Marković, konsultant za bezbednost na internetu, objavio je analizu prema kojoj je nekog od radnih dana u julu 2023, tokom svakog radnog sata bilo postavljano između 1.300 i 2.000 poruka sa Tviter naloga koji su se našli na spisku. To daje osnova za pretpostavke da su se uposlenici javnog sektora bavili stranačkim poslom, ne samo u slobodno, već i u svoje radno vreme.

Sa stanovišta službeničkih propisa, ono što su radili se ne razlikuje od bilo kog drugog dangubljenja u doba kada su bili plaćeni da nešto rade za građane. Pritom je bitno naglasiti da za povredu službeničkih propisa, koja bi mogla da dovede do disciplinske kazne ili otkaza, mogu da odgovaraju samo oni koji su u radnom odnosu, a ne recimo, opštinski odbornici.