DRŽAVA SE LEČI KREDITIMA Za teško bolesne nema ni infuzije

Procenjuje se da u Srbiji živi između 350 i 500 hiljada osoba sa retkim bolestima, od kojih su oko 80 odsto deca. Samo za pet odsto retkih bolesti danas postoji registrovana terapija, dok su za ostalih 95 odsto jedini vid lečenja banjska rehabilitacija, medicinsko-tehnička pomagala, upotreba suplemenata i lekova. Iz budžeta za prošlu godinu je izdvojeno 3 milijarde 700 miliona dinara, međutim iz Nacionalne organizacije obolelih od retkih bolesti poručuju da taj novac nije dovoljan ni za tih 5 odsto koji imaju registrovanu terapiju.

U međuvremenu, država se zadužila za još milijardu i 300 miliona evra . Međutim, gledajući Skupštinu Srbije, teško je razumeti zašto i za šta, ako se ta cifra u objedinjenoj raspravi smestila tu negde između nove ministarke prosvete, gradnje, energetike, vazdušnog saobraćaja, zapošljavanja stranaca i tome neslično. U moru zaduživanja vlast nije pronašla mesto i za obolele od retkih bolesti. Ni premijerka Ana Brnabić se nije ni osvrnula na ovaj problem. Jeste, ali na svoj način, onaj koji ne pomaže.

- Mi nemamo ni jedan poroblem. A to što vi mislite da mi sve treba da finansiramo iz budžeta, odnosno, keša, to nema nikakve finansijske logike. Nešto i finansiramo iz budžeta, ali odustanemo kada procedure traju jako dugo da odustanemo od kredita. Naš zdravstveni sistem je izuzetno socijalno orijentisan. Mi imamo jednu izrazito socijalnu državu - tvrdi premijerka.

Lečenje je nedostižan luksuz. Zanimljivo je videti koliko potencijala redistribucije budžetskih sredstava postoji u korist onih kojima je potrebno pomoći. Deca nam se leče SMS porukama. A para ipak ima, tako tvrdi režim, ali se očigledno troše za stvari koje su prema procenama političara na vlasti „potrebnije“? Teško bolesni svakako nisu u njihovom fokusu, naprotiv, oni će izgleda uskoro nestati iz njihovih političkih govora. Što se tiče Beograda, treba konstatovati da se svake godine, u skladu sa retorikom šefa naprednjaka, budžet glavnog grada označava kao „najveći u istoriji“, ali da mu je često nužna dodatna infuzija para iz republičkog budžeta. Gde je infuzija za obolele od retkih bolesti?

Još pre nego što je postala ministar zdravlja, Danica Grujičić je iznela jednu misao koja u potpunosti oslikava svako odsustvo stvarnosti. Baš ono na čemu vlast insistira :

- Sve ono što je urađeno poslednjih godina u zdravstvenom sistemu Srbije je nešto što zaista obećava da uskoro možemo da imamo najbolji zdravstveni sistem, ako ne u svetu, onda bar u Evropi - izjavila je prošle godine buduća ministarka.

Nema sumnje da je ova izjava je posebno bolna za roditelje koji pokušavaju da skupe dovoljno novca za lečenje svoje dece u inostranstvu.

Postoji na desetine primera o tome kako država "kvari novac“, dok oni kojima je taj novac potreban ne mogu ni da sanjaju da će ga dobiti. Stadioni, fontane, tornjevi, sređivanje raznih gradskih trgova po više puta u jednoj godini. U navedenim primerima se krije ne samo milijarda koja nam navodno nedostaje, već i mnoge druge koje bi svakodnevni život učinile kvalitetnijim i jednostavnijim svakom pojedincu obolelom od retkih bolesti.

Jer, država ne sme da smatra da je bolest lična stvar bolesnika i bližnjih mu.