Uzdrman je, paniči, ušao je u zadnju fazu paranoje

- Nikada i nipošto neću pristati na ucene, nikada najgorima neću prepustiti vlast bez izbora. Nikada neću potpisati nikakvu tehničku ili prelaznu vladu! Ako mene ubiju, iza mene ostaje moj brat Andrej. Ako ubiju moga brata, ostaje moj sin Danilo. Ako ubiju moga sina, ostaje moja ćerka Milica. Ako ubiju i nju, moju ćerku, ostaje moj sin Vukan... I grobovi naši boriće se protiv ustaša - poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić svojim saradnicima, navode prorežimski mediji. Prema tome može se reći da Vučićeva paranoja ulazi u zadnju fazu.Nije njima cilj Vučić, nego Srbija, dakle on je jedini zaštitnik Srbije. "Država, to sam ja" ili, još gore, "posle mene potop" ili da, s obzirom na njegovu opsednutost ustašlukom, parafraziramo Maru Pavelić - "Što će mi Srbija ako ja u njoj nisam šef?", piše Jutarnju list.

Dok se Srbija još nije oporavila od dva tragična masovna masakra, Vučić sebe predstavlja najvećom žrtvom tih suludih ubilačkih pohoda, iako nije imao hrabrosti posetiti ta strašna stratišta, bojeći se reakcije ljudi koji su se prvih dana okupljali na mestima stradanja. I Vučić i njegovi mediji stalno govore o njegovoj likvidaciji. Množi imaginarne atentate na samoga sebe, a u svojoj poslednjoj izjavi Vučić morbidno govori ne samo o vlastitoj smrti, nego u "nju" šalje i svog brata, pa i svu svoju decu, i to u situaciji kada je Srbija traumatizirana ubistvom maloletne deece u školi. Kako bi to bilo još neukusnije i mučnije, sve to dodatno postavlja u dinastičko-kimilsungovske okvire, praktički prikazujući sebe kao kakvog nebeskog cara ili sveca od kojeg sve počinje.Sebe i svoju porodicu je, prema klasičnom monarhističkom redosledu, postavio u središte "sveta". Da bi poentirao, "i grobovi naši (misli li tu na sebe i svoju decu?) boriće se protiv ustaša", pri čemu su očito u njegovu pomračenom umu "ustaše" sada svi oni koji su protiv njega. "Ustaše" su sada postali termin i simbol svakog onog tko pruža otpora njegovu režimu. Očito je Vučić potpuno izvan sebe jer je namirisao da bi mogao doći kraj njegove vladavine.
Naime, uzdrman zbog sve masovnijih antirežimskih građanskih protesta, otvoreno paničari, preti i spreman je na sve. Iako je mislio da će ga nova kriza na severu Kosova i brutalni medijski obračun s "pobunjenicima" spasiti od protesta, dogodilo se suprotno - oni su se još više proširili. Očito je među vladajućom političkom, medijskom i društvenom klikom zavladao nemir. Vladajući mediji sada proteste nazivaju "prozapadnima", što bi zapravo trebalo prema njihovu narativu, kao i termin "ustaše", diskreditirati i prokazati učesnike kao nesrbe i petokolonaše, pa čak i kao "patološke počinitelje" onih strašnih masakra jer "prozapadno" je nešto što je tuđe i strano Srbiji, koja se divi Rusima i nikako da dočeka Putinovu pobedu u Ukrajini nakon koje bi i ovi prostori osetili srpski revanš za promašaje iz 90-ih.

Podsetimo da su za užasni pohod maloletnog ubice u osnovnoj školi bile optužene "zapadne vrednosti" i Holivud, a ne atmosfera straha, atentata, opskurnih rijalitija i kriminalizacija državnih institucija i društva. Konačno, i sam Vučić "prozapadne i građanske demonstrante", kojih se okuplja na desetine hiljada, časti karakteristikama - ološ, hijene i lešinari.

Provučićevski mediji dodatno podižu atmosferu i pojačavaju dramatične tenzije, navodeći da "će šef države u četvrtak (8. juna ) na sednici vlade objaviti sudbinski važnu odluku koja će odrediti budućnost zemlje i svih nas". Vučić će, prema svemu sudeći, objaviti prevremene izbore (navodno već za septembar).
"Spreman sam da poginem, ali neću prepustiti vlast bez izbora", najavio je Vučić opet u svom patetičnom napadu samodestrukcije i stvaranja kulta žrtve i mučeništva, kao da sam sebi viče "santo subito". I ljut je jer nema povratnog usklika. Tako, osim "dinastičke mantre", još sebe pretvara u francuskog kralja Luja XIV. kojeg su zvali Kralj sunce (le Roi Soleil) ili Bogomdani (Louis-Dieudonné). Ali, pitanje je na što je Vučić spreman, koliko je klika oko njega spremna pratiti ga u tim suludim namerama i, konačno, koliko je srpsko društvo kontaminirano "vučićevštinom". To je pitanje i velika dilema srpskog društva koje se počinje buditi iz košmarne letargije i kataleptičnog sna i hipnoze u kojoj prebiva već gotovo pola veka.