SRBIJA REŠILA PROBLEM Robotima dovoljan minimalac

- Uz Francuze i Kineze koji će graditi metro u Beogradu, imaćemo posle katarskog automatizovan metro bez mašinovođa - rekao je gostujući u beogradskoj hronici gradski menadžer Miroslav Čučković.Kakav će uticaj imati automatizacija - takozvani "uspon robota" - na zarade i zapošljavanje u narednim decenijama? Ovih dana se to pitanje pojavljuje svaki put kad nezaposlenost skoči. Kod nas skače neprestano. Danas u siromašnim zemljama često viđamo podelu posla. To je prihvaćeni način da se ograničena količina dostupnog posla raspodeli na sve. Ekonomisti ovo nazivaju "prikrivenom nezaposlenošću". Ako je beg iz siromaštva cilj, prikrivena nezaposlenost nije dobra. Ali ako su mašine već omogućile beg iz siromaštva, onda je podela posla razuman način za "raspodelu zadataka" koje još uvek moraju da obavljaju ljudi.

U Srbiji se podela poslova, još pre uvođenja robotike, obavlja po političkoj liniji. Naravno, bitno je ko stoji pored te linije. Samo da nema nekoliko "gnusnih" medija, koje premijerka Ana Brnabić naziva "tabloidima", kao i intelektualaca, prodanih duša koje rade za te medije, odnosno za interese neprijateljskih zemalja - pre svega u okruženju. I njih će zameniti roboti. Jer ko se ne divi čudesnom svetu ovog režima biće potkačen onim drugim krajem batine.

Kao što je voljeni šef naprednjaka Aleksandar Vučić svojedobno najavio proizvodnju letećih automobila u Srbiji, koji će se pre svega parkirati na, po svemu sudeći, levitirajućim garažama, tako sada imamo i metro bez mašinovođe. AV je kao spektakl u Beogradu na vodi, najavio robote koji umesto radnika" Wolta" i "Glova" dostavljaju elitnim stanarima šta im treba, raznose stvari, dok ih ispred čekaju parkirani automobili bez vozača.

Dakle, dok narod Srbije grca u minimalcu, predsednik pretvara tu našu nesreću u njegovu korist koja bi mogla Srbiju da konačno pogura u dugo željenu budućnost, koju on doziva već duže od decenije. Nije to mala stvar za jednu zemlju koja, istini za volju, nema više nijednu železničku komunikaciju sa regionom kao ni sa ostatkom sveta, ali će zato za koji dan imati robotizovanu poslugu. Razume se, za sada samo u Beogradu. Kasnije u Ćićevcu i Svrljigu. Tamo će i "tetkice" u školama da budu roboti. Nebeski putevi ove Srbije su široki.

Kada se ova predsednikova politička imaginacija prenese u realnost, dobija se idealno društvo enormnih klasnih razlika, u kome kumovi voze, doduše još uvek ne leteće, ali ipak lamborgini. Ako u ovoj državi mašinama više nisu potrebni ljudi, onda ni ljudima više ne treba da bude potreban plaćeni posao. 

Politika ove vlasti je dobrim delom zasnovana na prinudi radnika da prodaju svoju radnu snagu kako bi preživeli, pa bi narušavanje ovog principa bilo zaista revolucionarno. Šta god to bilo, kraj se primakao. Ako postoji nešto, morali bismo da znamo šta je to.