Кo to "minira" domaće fabrike naoružanja

Još nije do kraja razjašnjena ni afera iz jula 2022, nakon pada ukrajinskog aviona „antonov“ u Grčkoj, nadomak Soluna, koji je nosio 11,5 tona minobacačkih granata koje su navodno bile „namenjene“ krajnjem korisniku (end user) Ministarstvu odbrane Bangladeša, a na pomolu je nova. Prošle godine oružje iz Srbije izvezla je privatna kompanija Valir iz Beograda, koja se dovodi u vezu sa Slobodanom Tešićem, trgovcem oružjem i vojnom opremom, koji se nalazi pod sankcijama SAD. O tom slučaju je pokrenuta istraga u Grčkoj, ali javnost u Srbiji nikada nije saznala kako je i zašto pao ukrajinski avion pun srpskog naoružanja.

Prašina oko tog slučaja se brzo slegla, a svedoci smo nove sramote i urušavanja međunarodnog ugleda Odbrambene industrije Srbije. Zapadni mediji nedavno su otkrili da privatne firme koje su povezane sa Tešićem izvoze naoružanje, konkretno raketni i minobacački program za Tursku, ali te mine kasnije, na „volšeban“ način završavaju na ukrajinskom ratištu, odakle ih, kroz cevi minobacača, ukrajinska armija „šalje“ pripadnicima ruskih trupa u Donbasu, dok vlast u Beogradu nastoji da ubedi Moskvu da jedina u Evropi, uprkos „velikim pritiscima“ Zapada, još nije uvela sankcije Rusiji.

To što najviši državni funkcioneri, od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, preko ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, do ministra odbrane Miloša Vučevića, pokušavaju da ubede domaću i svetsku javnost i zvaničnike da Srbija naoružanje i municiju ne izvozi nijednoj strani u ratu, ni Rusiji, ni Ukrajini, za poznavaoce trgovine oružjem ne deluje ubedljivo. Naprotiv. To samo potvrđuje sumnje da se poslednjih godina sve više ovim poslom bave i da su u njega uključena lica koja ne poznaju sve procedure i propise kojima se reguliše ova materija, ili ih svesno krše zarad vlastitog interesa, a sve uz blagoslov vlasti.

Biće da je, ipak, u pitanju mešavina i nepoznavanja procedure i propisa, i njihovog svesnog kršenja i blagoslova vlasti. Negativni efekti takvog neodgovornog ponašanja i na unutrašnjem i na međunarodnom planu su višestruki i nemerljivi. No, pođimo redom.

Na unutrašnjem planu ovo je novi u nizu dokaza višestruke štete koja se nanosi Grupaciji Odbrambena industrija Srbije. S jedne strane, svedoci smo sistematskog urušavanja članica ove grupacije i to je pre svega posledica novih „pravila igre“, koje je uspostavila partija na vlasti i ona se svode na to da od državnih fabrika naoružanje i vojnu opremu kupuju povlašćeni i odabrani izvoznici, povezani sa vrhom vlasti. U najvećem broju slučajeva to su firme povezane sa Slobodanom Tešićem.

Pri tome se tim firmama omogućava da kupuju robu i bez plaćanja avansa, „na veresiju“, ponekad i po cenama nižim od troškova proizvodnje, a na kraju čak i bez plaćanja „kupljene“ robe. Uz sve to, privilegovane firme uživaju i dodatni benefit. Umesto da za svaki realizovani izvoz naplate samo posredničku proviziju, koja može biti maksimalno pet odsto od vrednosti ugovorenog posla, privatni trgovci po pravilu zadržavaju za sebe celokupnu razliku između ugovorene cene sa državnim fabrikama i cene po kojoj su tu robu prodali stranim kupcima. Po svim važećim propisima, izvoznici su dužni da eventualnu razliku između prodajne i nabavne cene isplate proizvođačima, ali je u praksi oni uglavnom, svesno kršeći zakone, zadržavaju za sebe i tako ostvaruju ogromnu dobit, dok državne fabrike dobijaju samo mrvice. Upravo zahvaljujući takvoj „šemi“, Кrušik iz Valjeva, Zastava oružje iz Кragujevca i mnoge druge fabrike namenske industrije grcaju u gubicima, koji su u mnogim preduzećima veći od vrednosti njihovog kapitala, od pokretne i nepokretne imovine kojom ona raspolažu!

I umesto da pripadnici MUP-a i Tužilaštva istražuju uzroke propasti državnih preduzeća, hapse se uzbunjivači koji ukazuju na moguću korupciju!

Poslednja afera otkriva da se ovim ozbiljnim poslom, uz blagoslov vlasti, može baviti svako i to na način koji bi u iole ozbiljnim društvima bio sankcionisan, a kod nas još niko nije snosio nikakve posledice za neodgovorno ponašanje. Neznanje i nesposobnost nisu opravdanje, pošto u trgovini naoružanjem i vojnom opremom postoje jasno definisana pravila – unutrašnja i međunarodna, usklađena sa međunarodnim ugovorima, konvencijama i rezolucijama UN i njenih specijalizovanih agencija - koja se striktno moraju poštovati.