Tri godine od "najsmešnijeg virusa": Pokazalo se da nije šala

Dok je svet pre tri godine beležio rast broja zaraženih koronavirusom, u Srbiji je takav scenario, bar za predstavnike države i deo struke bio nemoguć.

- Ja ne mogu da verujem da narod koji je preživeo sankcije, bombardovanje, svakojaka maltretiranja se uplaši najsmešnijeg virusa u istoriji čovečanstva, koji na Fejbuku postoji - rekao je Branimir Nestorović 26. februara 2020.

- Jeste ozbiljna bolest, naravno, oboleva puno ljudi, smrtnost je mala, ali za onog ko umre za njega je smrtnost 100 odsto - izjavio je tada Mijomir Pelemiš.

- I sad vidim da Amerikanci na tome insistiraju da alkohol gde postavite, tu koronavirus ne raste, ja sam sad našao sebi dodatni razlog da popijem po jednu čašicu dnevno, tako da... - rekao je Aleksandar Vučić pre tri godine.

- To je sramna konferencija koju će istorija medicine zabeležiti kao nešto što je bilo najsramnije i najneetičnije i najnestručnije od strane mojih kolega, to je nešto što će ostati kao tamna mrlja, odmah vrlo brzo posle toga se odjednom naprasno shvata ozbiljnost situacije, koja je i te kako bila ozbiljna i mi smo druga zemlja u svetu, posle Kine, koja uvodi kineski metod zaključavanja i klasičan lokdaun - smatra pulmološkinja Tanja Radosavljević.

A da je Srbija zaključana - građane je posle više od mesec dana nakon konferencije na kojoj je pričao da je rakija lek protiv korone - u vanrednom obraćanju obavestio predsednik Aleksandar Vučić. Granice su zatvorene, škole i fakulteti su prešli na onlajn nastavu. Vojska je bila na gotovo svakom koraku, a policijski čas postao svakodnevica. Da li je takva odluka države bila dobra?

- Zdravstveni radnici u medicini, dakle i oni koji su na primer u ekonomiji, psihologiji, sociologiji, tvrde da su možda sve lokdaun odluke bile nepotrebne - rekao je epidemiolog i član kriznog štaba Branislav Tiodorović.

- Mi sad imamo, na neki način, malo drugačije prikazano na tu prvu konferenciju, više se ne bavimo kovidom, mi smo kovid skrajnuli, mi smo pobedili kovid, kao što smo mnogo šta u našoj istoriji pobedili, što nije tačno. Vi dnevno imate 800 do 1.000 ljudi koji obole od kovida, imate pet do osam ljudi u proskeu dnevno koji umiru od kovida, znači kovid je itekako prisutan, ljudi neće da nose maske, vakcine su zaboravljene - dodaje Tanja Radosavljević.

Šta mislite zašto je situacija takva, je l' to propust sistema ili?

- To je pre svega propust nas lekara i zdravstvenog sistema uopšte - kaže pulmološkinja.

Oni koji ga predstavljaju kažu da je korona bila veliki izazov za zdravstveni sistem, ali da je u odnosu na početak dosta toga naučeno i da se virus lakše leči. Poručuju da se, iako pacijenti sada mahom imaju lakšu kliničku sliku, od vakcinacije i mera prevencije ne sme odustati.

- Mi smo u ovom trenutku bez obzira na količine nabavljenih vakcina, vakcinisali samo negde nešto manje od 11.000 ljudi, dakle imamo više osoba koje se nalaze u određenim hroničnim stanjima - rekla je Verica Jovanović sa Instituta Batut.

- Da li možemo da se opustimo i kažemo da smo posao završili, pa nismo ga završili, jer ima tu još dosta toga što treba naučiti o ovoj bolesti i ovom virusu - smatra direktor Infektivne klinike Goran Stevanović.

A da treba da se uči, na to nas upozorava statistika. Prema podacima Ministarstva zdravlja, virus je do sada preležalo više od dva i po miliona ljudi, preminulo je skoro 18.000 osoba. Ti brojevi i dalje rastu, iako je od registrovanja virusa prošlo više od tri godine.