Zašto MUP krije listu bezbednjaka koji su dobili stanove na "brze prste"?

Sama izgradnja, kao i način konkurisanja bezbednjaka za stanove, čiji je kvadrat u zavisnosti od grada od 400 do 500 evra (bez PDV-a) izazvao je, blago rečeno, polemike u javnosti. Građani su negodovali zašto su pripadnici Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, MUP, BIA i Ministarstva pravde - Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, koji nisu socijalni slučajevi, u povlašćenom položaju, pa im je pored plate iz budžeta data mogućnost da se skuće po četiri, pet puta nižoj ceni od one na tržištu nekretnina.

Sa druge strane, zaposleni u službama bezbednosti ukazali su na niz nelogičnosti u samom konkursu. Počev od načina konkurisanja - ko se pre prijavio - kao u igri "Ko zna zna" u "Slagalici", što je donelo prednost onim vičnijim kompjuterskim veštinama - mlađim bezbednjacima pa su, navodno, oni dobijali veće stanove nego oni stariji sa brojnijom porodicom, i naravno mnogo dužim stažom.Ono što, međutim, ukazuje da ceo taj način kupovine stanova ne isključuje mogućnost zloupotreba je i to što nigde nisu objavljene rang liste. Na sajtu ssb-srbija.rs, koji objavljuje informacije o ovim subvencionisanim stanovima, pokušali smo da nađemo rang liste, ali bezuspešno. Rang liste su objavljivale sve firme još u Titovo vreme, tačno se znalo ko ima koliko bodova.

Objavljivanje rang lista bi omogućilo bezbednjacima da se žale na redosled, jer tačno znaju ko među njima ima koliko staža, koliko ukućana, koju stručnu spremu i zasluge na poslu. A i mi građani imamo pravo da znamo ko je na ovaj način rešio stambeno pitanje, jer se gradnja finansira parama iz budžeta, koji mi punimo. I da vidimo da li su stanove zaista dobili samo oni zaposleni u službama bezbednosti, ili je među njima "zalutao" i neki zaslužni naprednjak.Neobjavljivanjem rang liste, i bezbednjacima, ali i građanima, to je onemogućeno. Pored toga, diskutabilan je i sam način konkurisanja, metodom "brzi prsti", što je takođe važan faktor pri dobijanju stana. Kako bi onaj ko hoće da se žali uopšte mogao da dokaže da je on tipkanjem tastature poslao ponudu pre kolege koji je dobio željeni stan?! Nemoguće!

Upravo sve to navedeno ukazuje na moguće zloupotrebe. I na to da vlast ovakvim konkursom ima mogućnost da nagradi sebi lojalne kadrove. Sve legalno, o trošku građana Srbije! Za malo svojih, a mnogo više naših para, podobni bezbednjaci dobiju nekretnine u Beogradu i Novom Sadu, od kojih mnoge već izdaju. Oni manje podobni neka budu srećni ako su uspeli da dobiju stančić u Kraljevu ili Vranju. Nema veze ako je to i 200 kilometara od njihovog posla. Neka se presele i pa će moći od države da naplate putne troškove.
Kod bezbednjaka kruži priča da je među dobitnicima stana u Beogradu, i sin jednog sportskog funkcionera, sveži državni službenik. I njegovo zaposlenje je sporno, kao i kupovina po povlašćenoj ceni nekretnine u prestonici, iako je njegova porodica u boljoj i finansijskoj i stambenoj situaciji od velike većine građana Srbije.