Društvo i ekonomija

[ Izvor: NIN ]

28. 01. 2023. 07:00 0

Stezanje kaiša oko vrata

Prema podacima Eurostata, Srbija je 2020. trošila na socijalnu zaštitu po stanovniku sedam puta manje nego što je prosek EU. Ali, neko se dosetio da bi moglo još da se uštedi, piše nedeljnik NIN u najnovijem broju.

Protekla godina donela nam je neke zaista impresivne ekonomske rezultate, poput povećanja cena ogreva od 51,4 odsto i respektabilnih 24,3 odsto u slučaju hrane, što je dovelo vlast pred poznatu prazničnu dilemu: šta poskupeti ljudima kojima je već sve poskupelo? Na kraju je odlučila da nam za Novu godinu pokloni uvećane račune za struju i gas i obećala MMF-u da će to ponoviti i u maju i novembru - bez ikakve procene koliko će ljudi nezaustavljiv rast cena oterati ispod linije apsolutnog siromaštva.

Naprotiv, prestankom rada vladinog Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, prošlog januara, uskraćen nam je važan mehanizam preko koga smo do sada dobijali takve informacije. Ostaje nam njihov podatak da u 2020. godini već oko 460.000 građana nije moglo da zadovolji osnovne životne potrebe, kao i nešto svežije istraživanje Zavoda za statistiku stope subjektivnog siromaštva, u kome se u 2021. godini 14,4 odsto domaćinstava izjasnilo da veoma teško uspeva da "sastavi kraj sa krajem". No, subjektivno možemo biti i razmaženi, a uz sakrivanje egzaktnih podataka niko ne može da tvrdi da građani tonu u bezizlaznu nemaštinu.

Zato je donekle iznenađujuće, a svakako arogantno, što je Nikola Selaković, novi ministar zadužen za socijalna pitanja, zaključio da je pravi trenutak da počne da se hvali brojem ljudi kojima je oduzeto pravo na novčanu socijalnu pomoć primenom registra Socijalna karta.

Da se podsetimo, u pitanju je informacioni sistem koji prikuplja čak 135 podataka o ličnosti (ne postoji drugi kontekst u kome se građani kontrolišu u tolikoj meri), za koji je u svom prethodnom ekspozeu Ana Brnabić tvrdila da će "omogućiti da građani koji su u najtežem ekonomskom položaju budu vidljiviji u sistemu kako bi blagovremeno i efektivno ostvarili prava na potrebnu podršku", dok su svi upućeniji upozoravali da će njegova primena samo uvećati društvene nejednakosti.

Кo je bio u pravu, najbolje se vidi iz cifara koje je Selaković istakao - dok je sistem "ulovio" 1.134 preminula lica kojima je i dalje uplaćivana novčana pomoć (činjenica koja je provladinim medijima bila posebno interesantna), istovremeno je ukinuo pomoć za 22.590 živih i veoma siromašnih ljudi, što je više od 10 posto onih koji su pomoć primali pre stupanja na snagu Zakona o socijalnoj karti, u martu. Broj osoba koje zaslužuju novčanu pomoć a koje je sistem pronašao iako se nikada ranije nisu obratili Centru za socijalni rad - nije naveo, zato što Socijalna karta nije napravljena tako da može da ispunjava i tu ulogu.

Ono što može da radi jeste da proverava da li su ispunjeni baš svi strogi preduslovi za ostvarivanje prava. Jedan takav uslov jeste da ne posedujete više od pola hektara zemlje, odnosno jedan hektar ukoliko ste radno nesposobni, što Fiskalni savet smatra isuviše restriktivnim i predlaže da se značajno poveća - na 10 hektara.

Nema naznaka da se takav predlog razmatra, a dok je ranije bilo dovoljno da korisnici pomoći donesu potvrdu da ne poseduju zemljište u mestu prebivališta, Socijalna karta uzima u obzir i udaljeno nasleđeno parče zemlje od kojeg niti imaju koristi, niti imaju kome da prodaju. Ukoliko postoji takva "nedozvoljena" imovina ili ukoliko je korisnik ostvario mesečni prihod veći od 88 evra, registar o tome obaveštava Centar za socijalni rad koji je dužan da reaguje.

- I to ne bi ni bilo sporno da se ne radi - u slučajevima kojima smo se bavili - najčešće o situacijama u kojima ljudi to ostvaruju obavljanjem sezonskih poslova. Prema zakonu koji uređuje sezonski rad, takva primanja ne ulaze u obračun za novčanu socijalnu pomoć, ali Poreska uprava dostavlja podatke koji ne bi trebalo da budu dostavljeni. Imamo i primere u kojima su ljudi izgubili pomoć zato što se računa da imaju pokretnu imovinu veće vrednosti, a ispostavilo se da u registru saobraćajne policije postoji vozilo koje su poslednji put registrovali 2013. godine - rekao je Danilo Ćurčić iz inicijative A11, pa je dodao:

- Nije bitno što je to vozilo davno prodato otpadu, zaposleni u centrima dobiju notifikaciju, imaju vrlo kratak rok da po njoj postupaju i onda ukidaju pravo bez ikakvog razgovora sa korisnikom. U direktnom kontaktu sa ljudima tokom terenskog rada susreli smo se sa dodatnim problemima. Recimo, odete u romsko naselje i pročitate rešenje da je neko prihodovao preko sto hiljada dinara, a kada odete kod njega u kuću vidite da taj čovek u životu nije video sto hiljada na jednom mestu.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 0

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se
Pravila komentarisanja
Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici i kvalitetniji komentari.
Direktno.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo. Komentari koji sadrže govor mržnje i psovke, takodje neće biti objavljeni.
Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije, već samo autora komentara.


Idolatrija

Zoran Živković [21.06.2024.]




Video dana

Po starom, tradicionalnom receptu

Anketa

Da li će Srbija proći grupu na Evropskom prvenstvu?

Rezultati