Izjava Vučića o auto-putevima: Veća želja nego broj kilometara

- Biću spreman sam da uporedimo sve Titove, Miloševićeve i kilometre auto-puteva izgrađene za vreme DOS, sa tim što ćemo mi uraditi za samo 11 godina. Videćete da smo uradili više nego svi ostali za prethodnih 70 godina. To ste vi, narode, izgradili, mi smo samo radili u vaše ime - rekao je Vučić na Radio televiziji Srbije.

Ono što predsednik nije rekao jeste koliko danas tačno Srbija ima kilometara auto-puteva. Ta informacija po pravilu nije lako dostupna i najčešće se sabira sa brzim putevima, ali prema javno dostupnim podacima, koje se mogu naći na nekoliko mesta, ta brojka je nešto iznad 900 kilometara i sasvim izvesno manja od 1.000 kilometara, piše N1.

Na novinarska pitanja o tačnom broju kilometara auto-puteva u Srbiji i kada su otvarani, odgovor nije dobijen ni od nadležnih insitucija: Javnog preduzeća Putevi Srbije i Mnistarstva za saobraćaj.

O broju kilometara predsednik je govorio prilikom početka radova početka radova na deonici Novi Beograd - Surčin aprila 2021. godine kada je najavio da će Srbija do kraja te godine imati 1.000 kilometara puteva.

Tada je ustvrdio da je će sa 1.000 km auto-puteva Srbija biti prva zemlja u regionu. To nije tačno ako se zna da Hrvatska već godinama ima oko 1.300 kilometara. Vučić je 2015. godine kao premijer izjavio da će Srbija krajem 2016, a najkasnije početkom 2017. godine imati više kilometara auto-puteva od susedne Hrvatske. I to se ispostavilo kao netačno. I tako je od danas.

"Bratstvo i jedinstvo"

No, vratimo se na kilometre u Srbiji i poređenja od 1945. godine naovamo.

Prvi auto-put izgrađen je pod imenom "Bratstvo i jedinstvo", povezivao je Jugoslaviju od Slovenije do Makedonije ili, kako se to tada govorilo, od Triglava do Đevđelije.

Prva izgrađena deonica je bila Zagreb - Beograd u dužini od 382 km, otvorena 27. jula 1950. godine. U proleće 1959. godine započinje izgradnja deonice između Niša i Paraćina. Sledeće, 1960. godine grade se deonice Niš - Grdelica, a 1963. godine završena je poslednja deonicu auto-puta između Osipaonice kod Smedereva i Beograda. Tako je 251.737 brigadira, odnosno učesnika Omladinskih radnih akcija, volonterski za šest godina povezalo Sloveniju sa Makedonijom.

Srbija je dobila tako auto-put koji je išao od Sremske Mitrovice do Beograda i od Beograda do Niša, a zatim i deo ka Makedoniji.

Prema gugl mapama, udaljenost između Sremske Mitrovice i Beograda putem E75 74,8 kilometara, a deonica Beograd - Niš putem E75 je 238 kilometara. Ukupno 313 kilometara. Kada se njima pridoda i deonica Osipaonica - Beograd dolazimo 386 kilometara, a odnosno ukupno 397 kilometara 1991. godine, kada se raspala socijalistička Jugoslavija.

Devedesete i nadalje

Usledile su 90-te godine. Rat, sankcije, hiperinflacija bili su svakodnevica tako da se u tom periodu putevi nisu bili u fokusu. Puteva su se Socijalistička partije Srbije i Slobodan Milošević setili oko izbora 1997. godine. Tada je Milošević na otvaranju deonice Feketić – Horgoš, nepuna dva meseca pre nego što će postati predsednik SR Jugoslavije obećao da će ceo auto-put biti gotov godinu dana kasnije, što se naravno nije dogodilo. U sličnom maniru nastavljeno je i posle 2000. godine. Tako je deonica od Batajnice do Beške otvarana dva puta 2003. i 2004. godine.

Prema ranije dostupnim podacima JP Putevi Srbije, a koje je preneo sajt Istinomer, od 2001. do 2011. izgrađena su 33 kilometara leve strane auto-puta Beograd - Beška, 19 km auto-puta Beška Novi Sad, 14 kilometara na relaciji Komren - Prosek, 22,5 km Pečenjevce - Grabovnica, 20,5 km Levosoje - makedonska granica, 20 km severnog kraka koridora 10, kao i 7,7 km obilaznice oko Beograda u formi polu auto-puta i 17 km veze autoputa sa putem M22.

U 2011. godini otvoreno je još 85 kilometara na trasama Horgoš – Bikovo, Žednik – Bačka Topola, Srbobran – Sirig, Bačka Topola – Feketić, od petlje Feketić do petlje Vrbas, Feketić – Srbobran.

Daleko je duplo

Prema podacima iz Opšteg nacionalnog izveštaja o razvoju puteva u 2012. godini Javnog preduzeća Putevi Srbije, zaključno sa krajem 2011. godine Srbija je imala 687,72 kilometara auto-puteva i brzih puteva, od čega 603 kilometara auto-puteva i brzih puteva sa naplatom putarine.

Prema pisanju novinara iz dnevnog lista Danas, a koji se pozivaju na JP Putevi Srbije, zaključno sa aprilom 2016. godine, Srbija je imala 709,4 kilometara auto-puta.

Iako posle kraja 2011. godine nema više dostupnih "Opštih nacionalnih izveštaja" jasno je da je u proteklih 11 godina trebalo da bude izgrađeno više od 600 kilometara auto-puteva da bi izjava predsednika Vučića bila tačna.

Istina je da tokom vladavine SNS uz podršku SPS, izgrađen auto-put do Čačka, odnosno Miloš Veliki u dužini od 144 kilometara, zatim Grdelička klisura sa 26 km auto-puta. Ovde se radilo o dosta teškoj deonici sa velikim brojem tunela i mostova. Zatim je završen istočni krak Koridora 10 od Niša do Dimitrovgrada u dužini 86,9 km.

Treba istaći da se u kilometrima auto-puteva sadašnje vlasti računa i 40 kilometara na deonici Ljig - Preljina, koji je dogovoren za vreme prethodne vlasti i angažovanja tadašnjeg predsednika Borisa Tadića oko dobijanja kredita od Azerbejdžana, a njihova firma Azvirt je i gradila put. Tako se ispostavilo je da bivši predsednik Boris Tadić položio kamen temeljac, a da je četiri godine kasnije premijer Vučić presekao vrpcu. Nešto slično se desilo sa puštanjem u rad Pupinovog mosta između Zemuna i Borče u Beogradu koji je započet i u dobroj meri urađen pre dolaska na vlast koalicije oko SNS.

Istina da se u Srbiji radi na putnoj infrastrukturi. Trenutno su aktivna gradilišta na nekoliko deonica: Fruškogorski koridor, Ruma - Šabac - Loznica, Kuzmin – Sremska Rača, Preljina – Požega, Moravski koridor, Surčin – Novi Beograd, obilaznica oko Beograda sektor B, Požarevac – Gradište – Golubac, Niš – Pločnik i obilaznica oko Kragujevca.

Izvesno je da će sa završetkom ovih radovoma Srbija imati bolju putnu mrežu i da će biti na korist svih građane Srbije, ali izvesno je da se putevi ne grade tako brzo kao u rečima predsednika Srbije.