Tri četvrtine građana u 2023. čekaju problemi

Globalno gledano, manje od trećine ispitanika veruje da će 2023. godina biti bolja od proteklih godinu dana, 34 odsto očekuje da će biti lošija a 27 odsto da će situacija ostati ista. Pesimizam je najviši u Poljskoj, gde 65 odsto ispitanika misli da će 2023. biti lošija, dok je optimizam na najvišem nivou u Nigeriji, gde 77 odsto misli da će biti bolja. Srbija je treća među najpesimističnijim zemljama posle Poljske i Češke a nakon nje idu Francuska i Italija. U Srbiji 64 odsto ispitanih očekuje lošiju godinu, petina misli da se situacija neće promeniti a samo 16 odsto očekuje da 2023. bude bolja.

Istovremeno 76 odsto ispitanika u Srbiji veruje da će 2023. biti godina ekonomskih poteškoća, a tek devet procenata misli da će biti godina ekonomskog prosperiteta. Slično je i u okruženju, pri čemu su najveći pesmisti u Bosni i Hercegovini a slede Bugarska i Severna Makedonija. U svetu gotovo polovina ispitanih veruje da će 2023. biti godina ekonomskih poteškoća, a samo petina očekuje godinu ekonomskog prosperiteta.

Kada je reč o osećaju lične sreće, uprkos ekonomskom pesimizmu, ljudi se osećaju srećno i 54 odsto svetske populacije sebe opisuje srećnim a samo 13 odsto kažu da su nesretni. Zemlja sa najvišim indeksom sreće su Filipini a najniži indeks sreće dele Turska i Moldavija, pokazalo je istraživanje.

U Srbiji je indeks sreće među građanima niži od svetskog proseka, a najviše je onih koji nisu ni srećni ni nesrećni. Globalno istraživanje Kraj godine (End of Year) međunarodne asocijacije Gallup International obuhvatilo je više od 35.000 ispitanika iz 35 zemalja i teritorija širom sveta.