Dr Slavica Plavšić piše za Direktno: Trovanje amonijakom

Čisti gas amonijaka se ne koristi nigde, zbog toksičnosti. Međutim prerađeni i razblaženi se koristi u industriji: za proizvodnju đubriva, eksploziva, sredstava za čišćenje, boja i lakova, za rashladne uređaje, zamrzivače i u medicini za neke lekovite supstance u minimalnim dozama.
Individualna trovanja amonijakom su veoma retka, a radnici koji rade sa ovom materijom treba da budu posebno zaštićeni. Trovanje amonijakom se najčešće dešava prilikom akcidenata u hemiskoj industriji ili prilikom njegovog transporta. U takvim situacijama u kojima dolazi do curenja gasovitih materija, po pravilu se javlja veliki broj povređenih radnika koji su tu zaposleni, ali i stanovništva koje živi u blizini.

Trovanje amonijakom se može dogoditi na nekoliko načina:

-udisanjem gasa,
-gutanjem gasa
-kroz kožu,
-preko očiju

Najčešće je udisanje i oralno trovanje amonijakom.
Opasanost od trovanja amonijakom je moguća čak i kada postoji izloženost malim dozama, ali u dužem periodu. Akutno trovanje amonijakom prati oštećenje očiju i respiratornog trakta, a ako je koncentracija jaka, inhalacija gasa može postati fatalna.

Maksimalna dozvoljena koncentracija amonijaka u prostoriji ne sme biti iznad 0,02 mg po litru (20 mg po kubnom metru).

Smrtonosna doza vodenog rastvora za oralnu primenu je:
25-50 ml (u10% rastvoru); 15 ml 25% rastvora.

Simptomi trovanja amonijakom:

Para amonijaka uzrokuje snažnu iritaciju kože, očiju i respiratornih organa. Amonijak može izazvati ozbijne hemijske opekotine, bol u očima, hemijsko oštećenje konjunktiva. Osim toga, tečni gas tokom isparavanja apsorbuje toplotu iz organizma, što može dovesti do promrzlina različitog stepena.

Prvi znaci trovanja javljaju se gotovo odmah nakon izlaganja gasu, a to su:

pojava velike količine sluzi u ustima, grlu i nosu, suzenje i iritacija očiju, jako preznojavanje ili iznenadni pojava hladnoće, crvenilo kože, naročito lica; pa zatim: promuklost ili gubitak glasa; ubrzano i otežano disanje, kašljanje, kijanje, osećaj pritiska, težine i bola u grudima; osećaj anksioznosti, straha, vrtoglavica, povraćanje, konvulzije, poremećaj ili gubitak svesti.
Dugotrajno trovanje parom amonijaka može izazvati izrazitu slabost u mišićima, poremećaj cirkulacije krvi, oštećenje sluha.

Trovanje amonijakom može biti:

-Blago i tada se javljaju simptomi iritacije kože, očiju, usta i nosa, kijanje, kašalj, promuklost, otežano disanje, bol u grudima. Ako prestane dejstvo pare amonijaka, ako se osoba izoluje, ovi simptomi se relativno brzo eliminišu.

Za oporavak ovih pacijenata potrebno je oko nedelju dana.

-Umereno trovanje amonijakom se manifestuje opekotinama kože, oštećenjem sluzokože nosa, grla, otežanim disanjem, bolom u grudima zbog oštećenja disajnih puteva.

-Teško, ozbiljno trovanje amonijakom izaziva velike opekotine kože, ali i disajnih puteva pa mogu da se formiraju fibrinozne ili nekrotične promene respiratornog sistema i tada je neophodna traheotomija kako bi pacijent mogao da diše. Može se javiti aspiraciona pneumonija ili ulcerozna oštećenja digestivnog trakta.

U slučaju teške intoksikacije, pacijent se hospitalizuje u trajanju od oko 20 dana i više.

Pored ozbiljnih simptoma trovanja amonijakom, čak i uz pružanje blagovremene medicinske pomoći, kod žrtava trovanja amonijakom mogu se razviti dugoročne posledice intoksikacije. To uključuje:

-poremećaj funkcionisanja nervnog sistema, koji se manifestuje tremorom, amnezijom, teškoćama u intelektualnim aktivnostima, dezorjentacijom, oštećenjem sluha i pogoršanjem vida do njegovog gubitka.

U slučaju industrijske nesreće, rukovodstvo mora preduzeti sve neophodne mere za brzu i bezbednu evakuaciju svih zaposlenih na bezbednu udaljenost, da hitno zaustavi širenje toksičnog gasa, kao i da preporuči i pomogne brzu evakuaciju okolnog stanovništva. Ukoliko nije moguća brza i bezbedna evakuacija, onda bi trebalo da se koriste posebni podrumi ili skloništa sa instaliranim ventilacionim sistemom. Podrum je adekvatno mesto za zaštitu jer je amonijak lakši gas od vazduha i akumulira se uglavnom bliže plafonu i gornjim delovima prostorija.

Ukoliko ne postoje takve prostorije onda bi stanovnici morali da ostanu u svojim stanovima ili kućama koje treba da budu što je moguće više zatvorene i izolovane.

Prognoza trovanja amonijakom zavisi od stepena toksičnog oštećenja unutrašnjih organa. Ako je došlo do intoksikacije blagog ili umerenog stepena, onda se stanje pacijenata popravlja i stabilizuje tokom 10-25 dana. Ako je došlo do ozbiljnog trovanja amonijakom sa oštećenjem vitalnih organa, onda proces oporavka može trajati i po nekoliko meseci, pa čak i godina, a u nekim slučajevima patološke promene su ireverzibilne.