Društvo i ekonomija
22. 12. 2022. 06:00 4
Nema snega zbog globalnog otopljavanja
Hejs, Imbri i Šeklton 1976. godine, u okviru projekta CLIMAP (Climate: Longrange Investigation, Mapping and Prediction - Klima: dugoročno istraživanje, mapiranje i prognoziranje), na osnovu spektralne analize i pouzdanih statističkih obrada dveju jezgara iz dubine Indijskog okeana dokazuju da se, u proteklih 500.000 godina, klima menjala u zavisnosti od promena ekscentriteta, nagiba Zemljine ose rotacije i precesije, kako je to još 1924. proračunao Milutin Milanković.
Rezultati su pokazali potpuno slaganje sa Milankovićevom teorijom, "a to ne može biti slučaj", konstatovao je Džon Imbri, jedan od učesnika navedenih istraživanja.
Završavajući poglavlje "Oživljavanje Milankovićeve teorije u knjizi Ledeno doba - rešenje tajni", Džon i Ketrin Imbri su napisali:
- Celo stoleće nakon što je Krol objavio svoju teoriju, a 50 godina nakon što je Milanković poslao svoje krive osunčavanja Kepenu i Vegeneru, dva jezgra Indijskog okeana potvrdila su teoriju o ledeniim dobima. Geolozi su, najzad, imali jasne dokaze da je kretanje Zemlje duž njene orbite oko Sunca izazvalo ledena doba mlađeg pleistocena. Kako je taj mehanizam tačno delovao, a zašto je i 100.000-godišnji ciklus promene ekscentriteta orbite tako snažno uticao na klimu u toku proteklih pola miliona godina - ostalo je nepoznato. Ali, za trenutak, dovoljno je bilo što se saznalo da je Milutin Milanković, putnik kroz vasionu i vekove, pokazao put ka rešenju tajni ledenog doba.
Njegova astronomska teorija klimatskih promena pruža mogućnost i za predviđanje buduće klime, jer je sekularni tok insolacije neminovnost. Prema Milankovićevim dijagramima osunčavanja, svet je bio u poslednjem ledenom dobu pre 25.000 godina. Prosečna globalna godišnja temperatura vazduha bila je za oko šest stepeni niža od današnjih vrednosti.
Tokom poslednjih 10.000 godina počelo je naglo otopljavanje, što je dovelo do klimatskog optimuma u razdoblju od 5600. do 2500. godine pre nove ere. Polarni led se povukao severno od 800 N, a šume su dostigle svoju najseverniju granicu u periodu između 3000. i 1500. godine pre nove ere.
Od 800. do 1200. godine naše ere, relativno blaga klima u Evropi pogodovala je, na primer, gajenju vinove loze u Engleskoj. Posle toga, nastupilo je tzv. malo ledeno doba, koje je trajalo od 1500. do 1850. godine naše ere.
Tokom poslednjih 1.000 godina, klima je bila prilično stabilna, sa fluktuacijama globalne prosečne godišnje temperature od oko jednog stepena postledničkog proseka u toku jednog veka.
Zemlja se danas nalazi u periodu interglacijacije ili tople faze. Lednici se zadržavaju na visokim geografskim širinama, na polovima, Grenlandu ili vrhovima visokih planinskih lanaca i za sada ne preti opasnost od njihovog širenja ka južnim predelima.
Shodno Milankovićevoj orbitalnoj teoriji, planeta zemllja neće prirodnim putem, najmanje 30.000 godina ući u novo ledeno doba.
Komentari 4
ostavi komentar