Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Društvo i ekonomija

[ Izvor: Danas ]

08. 12. 2022. 18:21 7

"Strogo poverljivo": Gde nestade 190 miliona evra iz budžeta?

Fiskalni savet je utvrdio da je preko tekuće rezerve iz državnog budžeta Srbije za 2021. godinu potrošeno 22 milijarde dinara ili 190 miliona evra više nego što je objavljeno u Službenim glasnicima.

Ti dokumenti su označeni kao poverljivi ili strogo poverljivi, preneo je list Danas.

- Naše analize pokazuju da su u 2021. godini realizovana izdašna trošenja kroz tekuću rezervu koja nisu bila prikazivana u Službenim glasnicima, i koja, prema svemu sudeći, nisu svrsishodno trošena - utvrdio je Fiskalni savet analizirajući Završni račun budžeta Srbije za 2021. godinu.

Dodaje se da se u završnom računu može videti da je preko tekuće rezerve potrošeno 190 miliona evra, a izveštaj o trošenju ovog novca nije objavljen u realnom vremenu zato što su ti dokumenti označeni kao "poverljivi" i "strogo poverljivi".

Tekuća budžetska rezerva uvedena je kako bi se omogućilo da se budžet brzo prilagodi nepredviđenim okolnostima tako što bi vlada mogla samo da preraspodeljuje budžetska sredstva tamo gde su potrebna.

Trošenje iz tekuće rezerve, međutim, kako je naveo Fiskalni savet, često se nije koristilo za saniranje posledica nepredviđenih događaja, već za finansiranje tekućih politika, što nije opravdano.

Rešenja o korišćenju tog mehanizma (iznos, korisnik sa koga je novac uzet, korisnik kome je prenet i za koje namene) donosi Vlada, nakon čega se ona objavljuju u Službenom glasniku Republike Srbije.

Stručnjake u Fikalnom savetu čudi to što je svega tri odsto tih sredstava (750 miliona dinara) prosleđeno Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA), a gro sredstava od 17,7 milijardi dinara je prenet Ministarstvu finansija 29. decembra prošle godine.

- Imajući u vidu da je u sličnom iznosu i sličnom periodu država upravo preko ovog konta dala velike zajmove Srbijagasu za pokrivanje gubitaka, nije isključeno da su upravo ove subvencije klasifikovane kao poverljive. S druge strane, sam Srbijagas u svojim izveštajima za 2021. eksplicitno navodi da je dobio subvenciju iz republičkog budžeta u skladu sa Uredbom o privremenoj meri ograničavanja cene gasa - navodi se u oceni Saveta, uz pitanje zašto je taj transfer označen kao poverljiv.

Savet navodi da obrazloženje odstupanja realizacije u odnosu na plan, iako na 150 strana, "gotovo da nema nikakvu informacionu niti analitičku vrednost".

- Budžetski korisnici imaju obavezu da u posebnom delu završnog računa objasne sve razloge koji su doveli do odstupanja pojedinačnih rashoda u odnosu na planirane veličine. Međutim, osnovni problem leži u tome što nisu propisani adekvatni standardi u izveštavanju po ovom osnovu pa budžetski korisnici ovo izveštavanje tretiraju vrlo ležerno i neobavezujuće - naveo je Savet.

Dodao je da nijedan korisnik ne izveštava o odstupanju u odnosu na originalni budžet, pa čak ni rebalans, već u odnosu na poslednju dodeljenu aproprijaciju koja se tokom godine mnogo puta menja i revidira diskrecionim odlukama Vlade.

Velika većina korisnika prikazuje nekakve uštede iako su potrošili više novca nego što je predviđeno u budžetu ili rebalansu budžeta.

Primer za 2021. su subvencije za JP PEU Resavica koje su probile plan gotovo dvostruko (potrošeno je 8,5 milijardi, budžetom, a potom je i rebalansom bilo predviđeno 4,7 milijardi), o čemu nema nijedne reči u obrazloženju.

Drugi primer jeste Ministarstvo finansija koje u obrazloženju nije našlo za shodno da navede i objasni potpuno novi program koji nije bio predviđen budžetom niti rebalansom, a koji je doneo troškove od 40 milijardi dinara, a što je kreditna podrška knjižena na nabavci finansijske imovine, namenjena za pokrivanje gubitaka javnih energetskih preduzeća.

Osim toga, drugu godinu uzastopno budžetske pozajmice probijaju plan, a da to nije adekvatno obrađeno u završnom računu, prema oceni Saveta.

Budžetske pozajmice su u 2021. godini dostigle rekordnih 49 milijardi dinara i bile su preko 2,5 puta veće nego što je bilo predviđeno rebalansom, iako je on pravljen svega nekoliko meseci pre kraja kalendarske godine.

To odstupanje, premda ogromno u apsolutnom i relativnom iznosu, u završnom računu gotovo da uopšte nije obrađeno.

Iz izveštaja Srbijagasa za 2021. se vidi da je to preduzeće krajem decembra iz budžeta Srbije dobilo 35 milijardi dinara beskamatnih pozajmica pošto iz tekuće likvidnosti nije bilo u mogućnosti da obezbedi sredstva za kupovinu gasa po berzanskim cenama.

Uz to, završni račun i dalje ne daje informacije po kom osnovu, kome i u kojem pojedinačnom iznosu je država plaćala kazne i penale u 2021. godini.

U Završnom računu za 2021. godinu prikazano je da su ukupni izdaci za kazne i penale iznosili 17,5 milijardi dinara ili oko 150 miliona evra.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 7

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se
Pravila komentarisanja
Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici i kvalitetniji komentari.
Direktno.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo. Komentari koji sadrže govor mržnje i psovke, takodje neće biti objavljeni.
Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije, već samo autora komentara.


Finalna runda

Zoran Živković [27.01.2023.]




Anketa

Šta najviše volite zimi?

Rezultati

Video dana

Prljavi ples